Уговор Републике Србије са Mајкрософтом (4. део)

У прошлом броју смо анализирали реализацију усвојене стратегије развоја е-управе у Републици Србији из угла грађанина. У фокусу су били сервиси за грађане. Овог пута бисмо у фокус покушали да ставимо сервисе за предузећа.

Са становишта српске IT индустрије, државни сервиси за предузећа су знатно битнији. Они могу да определе предузећа да ли ће користити власнички или слободан софтвер. Ако се покаже да слободни софтвер не може да комуницира са државом, онда нарочито мала предузећа неће имати избора да користе слободан софтвер. Евентуална уштеда која би се могла остварити коришћењем слободног софтвера, онда не би била од великог значаја у одлуци приликом бирања између власничког и слободног софтвера. Посредно то значи да део IT индустрије који би могао да ради одржавање и унапређење пословног софтвера на бази OSS-а, остаје без посла у Србији.

Да бисмо утврдили стање е-управе Србије у комуникацији са предузећима, замолили смо нашег сарадника Владимира Попадића да нам пренесе своја искуства.

Владо, колико смо ми упознати са предузећем у којем радиш, оно је до сада за своје потребе користило већином слободан софтвер. Да ли смо добро обавештени? Чиме се бави предузеће и које софтвере је до сада користило за своје потребе?

Предузеће у којем сам запослен, бави се књиговодственим услугама. Осим програма за књиговодство који је власнички програм (производ друге фирме), све остало се ради са слободним програмима. У то спада комплетна пословна коресподенција и сви сервери.

Да појаснимо читаоцима, власнички програм за књиговодство код вас ради изворно на слободном оперативном систему?

Не, у питању је опет довијање слободног софтвера, како би себи обезбедио што већу употребљивост. Наиме, књиговодствени програм је писан још за Windows 9x пре 2000. године и само је у међувремену унапређен. С обзиром да не захтева напредне графичке елементе, успешно и стабилно ради у Linux-у помоћу Wine-а.

У неком неформалном разговору поменуо си и да фирма у којој радиш, иако користи само Linux, има уредно купљених десет Windows-ових лиценци које вам стоје у орману. Зашто, кад их нисте користили?

То је нека врста предострожности, јер ако дође пореска контрола и пита за лиценце, док им ја објасним да нам нису потребне, лакше ми је да им покажем да их имамо и да су купљене легално. Још увек постоји, у свести многих, да је PC = Windows као последица образовања и то од основног до факултетског. То што обични корисници нису чули за алтернативу, није много битно, али ако то не знају људи који су задужени за контролу и спровођење закона, то може нанети много штете.

За комуникацију са државом сада сте оспособили један рачунар са Windows оперативним системом употребивши једну од неискоришћених лиценци. Које сервисе е-управе тренутно користите преко тог рачунара?

На тај рачунар сам инсталирао Windows 7 Starter и њиме комуницирамо са пореском управом, централним регистром и користимо online banking (за комитента) за унос налога.

За пореску управу су тренутно доступни сервиси:

1. пријава ПДВ-а
2. ппп-пд (плате, закупи, све исплате физичким лицима које подлежу опорезивању)

За централни регистар су доступни сервиси по предузећу:

1. преглед пријављених (одјављених) радника
2. преглед запослених радника
3. пријава радника
4. одјава радника

За online banking :

1. унос налога за комитента
2. преглед стања рачуна

Многи се жале да на једном рачунару не могу да истовремено остваре комуникацију са банком (online banking) и са државним органима. Ви сте ипак успели да обједините ту комуникацију на једном рачунару. Како? Зашто постоје проблеми да један рачунар обавља комуникацију и са банком и са државом?

Основни проблем јесу различити читачи картица са сертификатом. Моје искуство говори да се различити driver-и за читаче „не трпе” на истом систему. У већини случајева један неће да ради, а може се десити да ниједан не ради. Ми смо добили (за е-управу) од Поште мини USB читач (stick), а од банке класични са великом картицом. На једном помоћном лаптопу са лиценцираним XP-ом (sp2), инсталирао сам читач за online banking. После консултација са њиховом техничком службом, која је тражила XP sp3, инсталације још додатних програма и додатака, напокон је прорадио. На том лаптопу сам већ имао инсталиран stick за сертификацију за е-управу, тако да сам успео да оспособим оба читача са сертификатом на једној машини па сам истовремено могао да радим е-управу и online banking. Случајност је што су оба читача, иако различита, од истог произвођача па имају исти driver за оба.

Исту инсталацију сам поновио на десктопу са Windows 7 Starter-ом и утврдио да само један читач истовремено може да ради кад се прикључи на USB порт, за разлику од XP-а. Онда сам био принуђен, да бих „уштедео” један рачунар, или да стално мењам читач, или да малу картицу „препакујем” у велики формат и мењам картице у једном читачу на једном рачунару (Win7 Starter).

Који су главни проблеми који онемогућавају да рачунари са слободним OS-ом комуницирају са банком и државним сервисима?

Мишљења сам да је то недостатак воље произвођача хардвера да подрже слободан OS са driver-има. Овакав систем сертификата у пакету са Java-ом и са апликацијама које преферирају Windows OS, довео је до главног проблема некомпатибилности не само између оперативних система него и између различитих државних управа, банака, читача сертификата, и сл.

Да ли сте се распитали да ли неко друго сертификационо тело нуди уређаје и софтвере који подржавају слободни софтвер?

Да, распитали смо се. Пошта CA нуди уређаје са подршком за GNU/Linux барем што се тиче driver-а. Треба пазити – немају ни сви Поштини уређаји driver за сваку GNU/Linux дистрибуцију и верзију. Један од таквих користимо и ми у нашој фирми.

Да ли све банке подржавају само Windows платформе? Има ли неких изузетака, позитивних примера, по вашем искуству?

За сада сам само добио информацију да једна банка спрема Java програм за GNU/Linux, али опет, не и за дистрибуцију и верзију коју ми користимо. Да ли ће моћи да се прилагоди, поставља се питање.

Пошто поуздано знамо да си стручњак и за сигурност, како оцењујеш сигурност и поузданост тренутно успостављених сервиса за предузећа е-управе Србије?

О којој сигурности можемо да разговарамо, ако од нас траже да инсталирамо небезбедни оперативни систем са небезбедним пратећим додацима и програмима који могу да управљају (или неко други) нашим рачунаром без нашег знања, а са нашом дозволом јер смо морали да дозволимо додацима и програмима да се извршавају на нашем рачунару.

Осим тога, сертификати за е-управу нису врхунског нивоа. Сертификати служе само за идентификацију клијента али не и за енкрипцију комуникације. Комуникација се врши преко класичног https-а који није имун на пресретање. Ако све ово знамо, о врхунској сигурности система и клијената нема говора.

Ако говоримо о поузданости која подразумева сталну доступност сервиса клијенту, ту је ситуација још и гора. Систем је још увек млад и неразвијен. У време масовне пореске пријаве систем је био презагушен. Ако ништа друго, надамо се да ће бар ово бити решено у догледно време.

По твом мишљењу, шта би требало изменити да би сервиси е-управе и банака били интероперабилни?

За подршку OSS решењима је потребна политичка подршка. Потребно је да неко из врха власти схвати предност OSS решења не само са становишта сигурности и поузданости, већ и са становишта штедње.

Кад кажем штедња, ту првенствено не мислим на штедњу у процесу успостављања система. Може се испоставити да је скупље развити систем базиран на OSS-у него све лиценце и систем базиран на готовим власничким решењима. Где је онда штедња? Па, коришћењем власничког система потрошња је и на страни државе и још више на страни клијената (грађана, предузећа који користе тај систем). Као прво, штедња државе на лиценцама се мултиплицира на штедњу клијената на лиценцама. Као друго, наизглед је лоше потрошити два милиона евра (сасвим произвољна цифра коју користим за илустрацију) за развој сопственог система уместо једног милиона за лиценцу страној фирми. Овај један милион је изгубљени милион, извезен је из земље и више не постоји. Два милиона иако су потрошена, остају у земљи. Одмах се враћа један део кроз порез на добит. Даље, кроз потрошњу тих пара се враћа наредних 20% кроз ПДВ. Затим запослени су неки људи који плаћају порез, социјално и пензионо. Затим, ти људи ће потрошити новац на неке друге производе, што подстиче промет и омогућава и другим предузећима у држави да остваре добит, што опет враћа држави неке паре кроз нови порез. Као треће, ствара се нова вредност у облику система који може да понуди и прода другима.

Са политичком вољом да се нешто добро уради, биће и стручњака и средстава да се то спроведе у дело. Обрнуто не иде. Без политичке воље, држава може да има и светске експерте, али они неће урадити ништа.

Пример важности политичке подршке на примеру Минхена може се прочитати и у чланку:
http://www.pcworld.com/article/2082460/moving-a-city-to-linux-needs-political-backing-says-munich-project-leader.htmlЈедном када држава буде омогућила да слободни софтвер може равноправно да комуницира са њеним органима, неће више постојати препрека за развој OSS-а. Са растом популарности FLOSS-а и OSS–а (бесплатног и комерцијалног) и комерцијалне банке и други комерцијални пројекти ће више обратити пажњу на овај сегмент IТ индустрије.

Интероперабилност сервиса државне управе је интерес целе FLOSS заједнице Србије. Како би, по твом мишљењу, требало да делује FLOSS заједница Србије да би се стање и у овој области поправило у корист заједнице?

Мислим да је проблем FLOSS-а па и OSS-а непостојање готових решења. Једном сам употребио поређење са храном приликом објашњавања, зашто власнички софтвер затвореног кода има предност. Поставио сам питање човеку који је без аргумената био на страни FLOSS-а, да ли би кад је гладан, пре узео печени хамбургер са свим прилозима у сомуну за двеста динара или бесплатно живо прасе. Зна се шта је боље, прасе. Више меса, није соја, свеже је, неће бити гладан више дана. Проблем је што живо прасе не може одмах да се једе. Док га припреми, умреће од глади.

Сад ту опет постоји врзино коло. Може да се одради комерцијални OSS софтвер за нпр. књиговодство (или било коју област) али за кога, ако се зна да PC = Windows. Са друге стране, до промене формуле PC = Windows у PC <> Windows, неће бити без ових готових решења. Једини преокрет може да направи држава, а то се може десити само под притиском FLOSS заједнице. Можда прецењујем снагу FLOSS заједнице, али шта знам, то је једини начин.

Хвала, Владо, што си нам појаснио главне проблеме предузећа који користе OSS.

Владимир нам је потврдио наше сумње да је држава прогањањем пиратерије већ стрпала легални OSS у затвор, а пирати су само на потерницама. Да бисмо дошли до суштине, морамо решити Владимирову једначину PC = Windows. Да ли је то стварно аксиом, или се њена тачност може довести у питање?

Претходни део | Наставак