Уговор Републике Србије са Mајкрософтом (5. део)

Морамо прво да направимо малу дигресију и да допунимо претходни наставак једном информацијом. Поменули смо да постоје драјвери за читаче сертификационих картица и пропратни софтвер за Linux. По нашим сазнањима, још нико није успео да са овим драјвером и софтвером преко Linux-а комуницира са сајтом Пореске управе Републике Србије. Све ради у локалу, али приликом повезивања са Пореском управом комуникација са сертификатом се не препознаје. Уколико ипак неко нађе решење за овај проблем, волели бисмо да нам то јавите и поделите решење са осталим нашим читаоцима.

Враћамо се на тему овог наставка. Чињеница је да у нашој земљи важи једначина PC = Windows. Све статистике потврђују да Windows покреће преко 97% PC-а. Под PC (персоналним рачунарима) овог пута рачунамо десктоп и лаптоп рачунаре. Ово је светска статистика. У развијеним деловима света (САД, Канада и Европа) удео Windows-а је нешто мањи због већег удела Mac OS X-а и донекле Linux-а, али у принципу Windows свуда влада на PC-у.

Да бисмо схватили зашто је то тако, морали бисмо се мало вратити у историју. Нешто о тој историји смо већ писали у чланку о појму FLOSS-а у броју 11. Већ самим читањем историјата PC-а може се стећи први утисак у чему је проблем. Првих десет година PC-а (1980-1990) Microsoft са MSDOS-ом није имао практично никакву конкуренцију на тој платформи. Наредних десет година (1990-2000) није имао достојну конкуренцију и учврстио је своју позицију са Windows 9x који је својом појавом покренуо PC револуцију. У то време Apple Power MAC и IBM компатибилни PC били су хардверски различити уређаји (имали су различите процесоре), тако да се нису мешали и практично нису били један другом конкуренција у софтверском погледу.

Колико је PC револуција на челу са Microsoft Windows 95 била јака, показује и чињеница да је Apple морао да дозволи да се MS Office портује на Power MAC. Apple-ово заостајање за IBM компатибилним PC-ем кулминира преласком Mac Power PC-а са Motorola на Intel процесоре по принципу „ако их не можеш победити, придружи им се”.

Првих десет година PC-а Linux није ни постојао. Наредних десет годинa је био сувише млад и слаб. Linux-ова експанзија почиње тек са појавом широкопојасног интернета. Много је мањи био хендикеп имати Windows без интернета него Linux без интернета. Linux се потпуно ослања на интернет. Преко интернета се дистрибуира, надограђује и снабдева програмима. Све информације о Linux-у и OSS-у су на интернету, на интернету је и техничка подршка. Техничку подршку, програме и информације за Windows можете наћи и код првог комшије.

У нашој земљи масовније ширење FLOSS-а и Linux-а почиње тек 2005. године кад су се појавиле прве wireless мреже и ADSL прикључци.

Двадесет пет година апсолутне владавине Windows-а се одразило на перцепцију да је PC = Windows. У последњих десет година иако је Windows добио достојну алтернативу, статистика се није знатно променила у корист FLOSS-а. Информације о постојању алтернативе се још увек тешко и стидљиво појављују.

Погледајте и данас било који компјутерски часопис, ТВ емисију или уџбеник информатике – о FLOSS-у или ништа нећете моћи да чујете, односно да прочитате, или ће то бити мање од 1% укупног садржаја.

Овде опет долазимо до зачараног круга. Нема информација о FLOSS-у у медијима зато што не постоји довољан број публике за тај садржај који би значајно повећао читаност или гледаност тог медија. Са друге стране, корисника FLOSS-а има толико мало зато што не постоји масовнија информација о постојању и употребљивости FLOSS-а.

FLOSS активисти су пречесто склони да за све невоље FLOSS-а оптуже фирме које стоје иза власничког софтвера. Чешћи узрок за овакво стање је много прозаичнији. ЛиБРЕ! нема чланке о BSD-у, не зато што уредници блокирају BSD и протежирају Linux, већ зато што нема ауторе за BSD теме. Слична ситуација је и са медијима. Не верујемо да би иједан уредник одбио добар текст или занимљивог саговорника за теме о FLOSS-у, ако му се понуди бесплатно, а да медиј не спонзорише непосредно Microsoft. Новац ипак окреће свет. Комерцијални медији би могли да ангажују ауторе за било коју област па и за FLOSS, али за то немају интерес јер им неће донети већу читаност (гледаност). Бесплатни чланци и гостовања су друга прича. Свака попуна занимљивим садржајем је добродошла уреднику, ако баш није везан уговором који би могао бити угрожен причом о FLOSS-у.

Комерцијални медији се увек труде да им садржај буде што популарнији и занимљивији. Осамдесетих година окосница садржаја је била прича о новом хардверу. Приче о хардверу деведесетих година заменила је прича о Windows 9x и осталом софтверу за ову платформу. Почетком 21. века интернет преузима окосницу прича у медијима. Данас, окосница тема медија су мобилни уређаји. Mainstream теме медија су увек они производи који се најбрже мењају и који су најпродаванији у том тренутку. Тако се ствара интересни круг: гледаоци желе да гледају (читају) о занимљивим актуелним темама, медији желе већу гледаност (читаност), а спонзори желе да се појаве у гледаним (читаним) медијима.

Упркос томе што је развој OSS-а најбржи у последњих десет година у односу на друге информационе технологије, то није привукло медијску пажњу комерцијалних медија јер се не очекује да то привуче спонзора (рекламе).

У почетку компјутеризације медији са темама о компјутерима нису могли да рачунају ни на спонзоре, а публику је тек требало да створе. Својим ентузијазмом и упорношћу први аутори су успели да се пробију у мору конзервативних новина и ТВ емисија и да придобију уреднике који су на компјутере гледали само као на играчке. Они су имали више проблема да се медијски пробију, него што би сад FLOSS аутори имали. Као што први аутори компјутерских медија нису могли да рачунају на подршку старих уредника, тако ни FLOSS аутори не могу да рачунају на то да ће без њих уредници навикнути на већ етаблирани софтвер затвореног кода почети преко ноћи да уводе FLOSS у своје медије без гаранције да ће им то донети профит. Комерцијални медији већ имају своју публику и спонзоре које не желе да изгубе, а поготово не на такав начин да улажу своје паре у неизвестан експеримент као што је увођење FLOSS тема.

Друга деценија 21. века је идеална прилика да OSS пробије медијске блокаде. Захваљујући мобилним уређајима OSS је већ постао mainstream тема комерцијалних медија. О Android-у, Firefox OS-у, Tizen-у се увелико прича у свим медијима. Додуше врло се стидљиво говори о томе као о OSS-у. Занимљиво је да аутора овог текста врло често питају зашто користи Linux а не Windows као сав „нормалан свет”? Онда их он пита, да ли користе Android на свом телефону? И он је Linux, да ли то значи да ни они нису „нормалан свет”? Интересантно је да сад сви користе Linux и то им је нормално, иако не знају да га користе.

ЛиБРЕ! је други (први је GNUzilla) покушај FLOSS заједнице да се пробије медијска блокада за OSS. За разлику од комерцијалних медија ЛиБРЕ! ексклузивно покрива само теме о OSS-у. Такође mainstream тема у ЛиБРЕ! jе PC, нарочито, десктоп који није више у фокусу медија јер продаја те платформе пада, упркос томе што је то и даље главна пословна платформа.

За све невоље не треба кривити друге. Стање у медијима је такво какво јесте. Медији свој садржај попуњавају оним темама које су популарне и доносе корист. Њихова улога је да забаве. Ако уз забаву донесу и неку корисну информацију, одлично, а ако не, нису у обавези.

Оно што је популарно, није увек и најбоље. Популарисати нешто што није популарно, а боље је од тренутно популарног, увек је мучан и пионирски рад који се материјално, краткорочно, не исплати. Када би били сигурни да ће се дугорочно исплатити, вероватно би им било лакше започети такав пионирски рад, али гаранција никад нема. Вероватно су се исто овако питали и ентузијасти који су осамдесетих састављали наш први рачунар Галаксија. То им се сигурно није исплатило. Нису ни наставили свој рад у том смеру, али су сад уредници комерцијалних часописа о компјутерима и на неки начин им се ентузијазам ипак исплатио.

Медији немају обавезу да без накнаде дају информације о нечем новом што није популарно, али школе би морале. Требало би да Школа буде први и основни извор информација о било чему па и о FLOSS-у. Анализу стања у образовном систему ћемо оставити за неки други наставак овог серијала.

Претходни део | Наставак