Џенту

Аутор: Стефан Ножинић

Често имамо прилику да пишемо о новим дистрибуцијама које су, пре свега, намењене људима који се први пут срећу са Линуксом. Овог пута ћемо направити изузетак и представити вам ГНУ/Линукс дистрибуцију која је управо оно супротно – нипошто није за почетнике. Као што се може већ наслутити, ова дистрибуција није толико једноставна за коришћење, на први поглед. Вреди поставити питање откуд потреба за оваквом дистрибуцијом и како се она пореди са осталим дистрибуцијама у овом рангу?

Џенту је настао 2002. године и представља једну од дистрибуција која ће вам омогућити да видите ГНУ/Линукс баш онаквог какав јесте (стабилан, брз и транспарентан) и из тога да научите нешто ново и занимљиво.

Најпре ћемо покушати да одговоримо откуд потреба за оваквим приступом. Џенту се инсталира тако што се преузме основни систем који у себи садржи потребан софтвер за превођење неких основних програма (енг. compiling – превођење изворног кода у извршни) и који служи као основа за даљу надоградњу. Ако би неко желео да ради овако нешто, то је сигурно проистекло из потребе да систем прилагоди својим потребама од самог почетка. Могућност да преведете софтвер, омогућава вам да укључите или искључите неке његове могућности, што вам даје прилику да изаберете само оно што је вама заиста потребно и тиме оптимизујете свој рачунар. На пример, ако не користите Qт апликације (кде), можете искључити Qт подршку за разне библиотеке. Обично кад се помене чување ресурса, одмах се помисли на старе рачунаре. У овом случају се никако не мисли на старе рачунаре, већ на новије рачунаре чији корисници желе да искористе сву њихову снагу само на онај део који је њима потребан. Ако на тренутак заборавимо чињеницу да су нам перформансе битне, овакав приступ има и других предности. Једна од доста битних предности јесте минимализација система. Систем од само неопходног софтвера јесте доста једноставан за одржавање, а и мања је вероватноћа да ће нешто кренути наопако, што омогућава лако одржавање корисницима, који су најчешће и у улози систем администратора на својим личним рачунарима.

Пошто смо видели какве су предности оваквог приступа, вреди запитати се да ли постоје слична решења Џенту и која је суштинска разлика између њих. Многи ће на помен градње сопственог система од нуле прво помислити на ЛФС (енг. Linux from scratch – систем од нуле) који даје могућност градње система од самог почетка. Разлика између Џентуa и ЛФС-а јесте та што се уз Џенту добија мало обимнија основа, па је тиме неки посао који је свакако неопходно урадити на већини система оваквог типа, већ урађен за вас. Уз Џентуов основни систем ћете добити преводилац (енг. compiler), схелл, управник пакета о којем ће касније бити више речи и многе друге неопходне алатке. Сигурно нећете добити кернел и окружење радне површи.

Системи који користе сличан метод управљања пакетима, јесу БСД системи. Они користе портове који су слични Џентуовом портаж (енг. Portage) стаблу. Овде треба напоменути да БСД системи не спадају у Линуx дистрибуције, па тиме не користе Линуx језгро.

Управник пакета

На Gentoou је генерално усвојен принцип да се сав софтвер (са неколико изузетака) директно преводи из изворног кода у крајњи продукт (извршни део и додатни подаци). Ово се постиже помоћу система за управљање пакета који ће компајлирање урадити уместо корисника, али ће вам опет дати могућност избора који бисте имали и током ручног компајлирања. Овај систем се назива Portage и званичан је управник пакета. Избор могућности за сваки софтвер (нпр. да ли ће се укључити подршка за pulseaudio у неком софтверу) постиже се тзв. УСЕ флаговима (енг. flags). Они могу важити глобално за све програме (рецимо ако за све програме желите да укључите подршку за systemd), а може бити појединачно постављен за сваки. Постоји могућности и patchovanja софтвера, што је још једна предност оваквог приступа. Треба напоменути да поред званичних пакета постоје и тзв. overlaus који омогућавају коришћење софтвера који није у званичној ризници. Сваки пакет, био он званичан или не, јесте најчешће једна скрипта (ebuild) која описује како се тај софтвер преводи и инсталира, тако да управник пакета зна за сваки пакет како да га преведе, подеси и инсталира. Поред ове скрипте, налазе се још и додатне датотеке као што су десктоп датотеке које су битне за графичка окружења, а које обично не долазе од аутора самих програма. Као што сте већ могли да претпоставите, пакет не садржи изворни код програма, већ је његова локација забележена у ebuildu и током инсталације се она преузима са интернета ако већ није преузета. Portage нуди и аутоматско разрешавање зависности, што доста олакшава читаву процедуру инсталације и надоградње. За похвалу је могућност маскирања пакета која пружа доста једноставан метод да се пакет врати на претходну верзију, или да се прескочи нека верзија одређеног пакета. Ово може бити доста корисно ако желите да имате стабилан систем. Џенту се једном инсталира и потом је потребно само радити надоградњу пакета, што се зове rolling release, па тако можете добити систем који, ако нисте ништа забрљали (прим.аут.), можете користити док ваш рачунар нормално функционише.

Документација

Иако ово све звучи компликовано, тежина инсталације и подешавања се огледа у документацији, а за Џенту можемо слободно да кажемо да је она и више него одлична, али и да подразумева предзнање. Треба похвалити и домаћу заједницу ЛУГоНС која се постарала да Џентуов званични приручник, који је обавезно штиво током инсталације, преведе на српски језик и тиме олакша посао многима, којима језик може бити препрека.

Закључак

Можемо рећи да је Gentoo одличан систем за све оне који желе апсолутну контролу над својим оперативним системом и који су спремни да одлучују за сваку ситницу, што се на крају исплати. Исто тако, надамо се да ће Џенту испробати и неки системски администратор у фирми јер је овакав приступ заиста погодан за такве услове. Ако сте већ отворили Џентуов приручник, нема бољег закључка, него да вам пожелимо срећно компајлирање!

Линкови: