OpenStreetMap

Аутор: Jоаким Jањатовић

OpenStreetMap је картографски екосистем несагледивих размера. Да бисмо једноставније објаснили од чега се састоји, упоредићемо га са два свима позната система, Wikipedia-ом и Linux-oм. Попут Wikipedia-e, ОSM има централну базу података http://osm.org коју може да допуни свако ко има отворен налог е-поште и жељу да подели своје знање са другима. Подаци послати централној бази одмах постају доступни свим регистрованим и нерегистрованим корисницима. Ако загребемо мало дубље, долазимо до паралеле са Linux-ом. База података је као kernel тј. језгро оперативног система које представља ослонац за све остале програме. Зашто баш поређење са Linux-ом? Нико на свету не може да испрати колико тачно дистрибуција Linux-а постоји, па чак ни то колико програма има за само једну од тих дистрибуција. ОSM је основа за екосистем у ком уствари нико не зна где су границе тог система. Тачан одговор на питање чему служи ОSM, аутор овог текста не може дати.

Први наш додир са ОSM-ом, био је преко главног портала и базе података http://osm.org. Ако је неко већ користио Google Map Мaker, може претпоставити како би ОSM могао да функционише. Међутим, ОSM је много више од web алата за цртање улица. С обзиром да се у Србији за тражење нечега на карти најчешће користи Google Мaps, крећемо од тога да ОSM почетнику личи на GM, али временом се стиче сасвим другачији утисак.

ОSM база података доступна је под ODBL лиценцом. У преводу, то значи да сви подаци могу да се користе у комерцијалне и некомерцијалне сврхе, а једино је обавезно нагласити да подаци долазе управо од ОSM и његових „доприносиоца”. Наравно, с циљем опстанка пројекта и поштовања ауторских права, забрањено је прецртавање из других извора као што су Google Мaps или штампане карте, осим ако немате изричиту дозволу власника тих података.

Ако сте само посматрач, ради тако што отворите web страницу или неки програм који не мора да буде повезан са интернетом, а затим претражујете шта вас занима на учитаној ОSM карти. Ако путујете негде и треба вам GPS навигација, преузмете неки од већ доступних програма за платформу вашег мобилног уређаја, учитате карту за државу или део света који вам треба, и унесете одредиште. Чар је у томе што је и већина програма која користи ОSM карте доступна бесплатно. Тако, рецимо уз OsmAnd, Android телефон постаје ауто-навигација којој је довољно једнократно повезивање на интернет ради преузимања карте.

За оне који се питају зашто нека улица, продавница или фирма није уцртана на карти, одговор је да могу и сами да је уцртају. Управо то је ОSM мото. Када би свако уцртао бар једну улицу, имали бисмо потпуну и најдетаљнију карту света. ОSM се заснива на знању мештана који желе то знање да поделе. У неким тренуцима, то подсећа на игрице у којима не видите одмах целу карту, већ како напредујете, откривате део по део (прим.аут.). Цртачи-картографи имају на располагању више врста алата, од којих се најозбиљнијим сматра JОSM. То је уређивач направљен у Java-i и зато ради на више врста оперативних система. Доступне су разне врсте подлога укључујући и Bing сателитске снимке, сопствене и GPS трагове других корисника, као и мноштво додатака од којих бисмо издвојили и дело домаћих добровољаца SerbianTransliterator. Он омогућава уношење назива на једном писму, рецимо ћирилици, и једноставно пресловљавање на латиницу.

ОSM пројекат је започет у Енглеској и то из потребе за картом која нема лиценцна ограничења употребе. Тренутно је најразвијенији у Немачкој, где се често као пример запањујуће детаљне карте наводи зоолошки врт у Берлину. ОSM тренутно броји преко милион и петсто хиљада регистрованих корисника, од којих је више од двадесет хиљада месечно активних картографа. У базу је могуће унети скоро било који податак, а на кориснику, односно пружаоцу услуга приказа је да одлучи шта од тога жели да види на карти. У Србији ОSM заједница се шири полако, али сигурно. Основним подацима покривени су сви већи градови. Мања места још увек зависе од тога да ли је неки мештанин чуо за ОSM, или да ли је неко од активних корисника пролазио кроз то место. Издвојили бисмо и чињеницу да је стандардизован унос назива улица на српском, што омогућава избор приказаног писма као и вишејезични приказ. У Новом Саду уз помоћ ОSM добровољаца, LUGoNS-a и ФТН-а већ су одржани предавање и радионица на ову тему.

Друштвена мрежа Foursquare користи ОSM базу података као основу за оцењивање места, затим web prezentacije којe имају велик број прегледа дневно, користе ОSM уместо Google Мaps-а јер је бесплатан без обзира на посећеност, а приметили смо да је користе и полицајци у познатој немачкој ТВ серији „Кобра 11” (прим.аут.). У случају елементарних непогода, добровољци се скупљају и уцртавају најновије податке, тако да се зна који путеви су проходни а који не. Посебне карте које користе ову базу података, доступне су и за морепловце, планинаре, бициклисте, туристе и људе са посебним потребама. Постоје чак и штампане ОSM карте. Могуће је бесплатно преузети комплетну векторску базу података света (~35GB компресовано) и направити сопствени приказ, анализирати податке, а уз добру идеју и зарадити.

Препоручујемо да прво нешто више прочитате на ОSM wiki страници https://wiki.openstreetmap.org/wiki/Sr:Main_Page, на којој се објављују договори и смернице везане за картографе у Србији. Позивамо вас да нам се придружите и на форуму http://forum.openstreetmap.org/viewforum.php?id=62 где ћете наћи одговоре на већ постављена питања, а можете и сами поставити питање. Ту се скупљају корисни линкови везани за ОSM. Доступно је доста материјала за обуку почетника од којих су најбољи написани на енглеском и немачком језику. Нажалост, мало садржаја је преведено на српски, па су преводиоци добровољци као и картографи свакако добродошли. Сви заинтересовани нека се јаве на форуму!

OSM је одличан вид сарадње отвореног и власничког, односно јавног и комерцијалног, у којем базу података попуњавају углавном добровољци, а онда свако ко има идеју како да је употреби и заради, може то слободно да уради без обавезе плаћања астрономских износа монополистичким компанијама. Баш те фирме које користе ОSM податке, спонзоришу и одржавају доста корисних ОSM алата. То је рецепт за најажурнију, свима доступну карту света. Не гледамо у стаклену куглу већ у екран, али ипак видимо светлу будућност ОSM-а.