Сербиан 2014 (2. део)

Аутор: Дејан Маглов

Прошлог пута коментарисали смо концепт Сербиана. Овог пута ћемо се концентрисати на његову употребљивост. И даље ћемо се држати искључиво пројектног задатка који, да подсетимо, претпоставља да је Сербиан српска дистрибуција, потпуно локализована на српски језик и то српском ћирилицом, намењен првенствено мање искусним корисницима Linux-а, који кориснику нуди принцип „инсталирај и одмах користи” и на крају, можда и најспорнији задатак, да Сербиан пружи кориснику употребљивост Mint-а или Kubuntu-а.

Сама чињеница да је Сербиан компонован на бази стабилног Debian-а, уноси мало сумње да ће Сербиан испунити задатак да ће бити дистрибуција за почетнике.

Већ при првом покретању Serbian2014-1.iso-а види се да Сербиан нема живи диск. По нашем мишљењу то је мана. Данас је већ стандардно да дистрибуције које флертују са почетницима, имају живи диск. Живи диск је излог за дистрибуцију који будућем кориснику презентује, угрубо, своје могућности и прилагођеност хардверу на којем ће радити. Заморно је инсталирати дистрибуцију због пробе, а чист губитак је времена ако инсталација не проради на нашем хардверу.

Занемаримо сад чињеницу да живог диска нема и пређимо на инсталацију. У понуди нам је графички и CLI инсталер. Почетник ће изабрати углавном графички инсталер, што и ми чинимо. Дочекује нас Debian-ов графички инсталер. Поуздан је, али знатно компликованији од инсталера Kubuntu-а или Mint-а. Заправо, није толико у питању компликованост него чињеница да овај графички инсталер изгледа као мало нашминкани CLI инсталер са приличним бројем корака, при чему сваки корак одрађује само по једну функцију. За разлику од Debijan-овог графичког инсталера, модерни графички инсталери, попут инсталера Kubuntu-а или Mint-а, имају мањи број корака, али унутар њих је груписано више подешавања, као на пример подешавање времена и локације или подешавање root и корисничких налога, или сва подешавања партиционисања на једној страни. Ово није примедба на рачун Сербиана, барем не директно, него више на конзервативност Debian-а.

Ако се апсолутни почетник снађе у овом Debian-овом графичком инсталеру, инсталација ће протећи глатко и брзо, са аутоматским рестартом на крају.

Једна од озбиљнијих примедби на форумима, а на рачун Сербиана јесте његов подразумевани изглед. Колико смо ми схватили, није примедба упућена на „ружноћу” Сербиана. Руку на срце, треба бити мајстор и толико упропастити KDE, па да он буде ружан. Ствар је у томе да многи нису разумели да је ово српска дистрибуција, па самим тим су и напали стилизована национална обележја која Сербиан има у подразумеваном изгледу. Не видимо никаквог разлога да се ми бунимо против наших обележја нити видимо разлога да правимо дистрибуцију за читав свет. Нама треба српска дистрибуција и није лоше да корисник на први поглед види да је на правом месту.

С обзиром да је могуће и на неки други начин локализовати Сербиан, на пример у босанску латиницу, исто тако се може врло лако променити и спорни wallpaper, тако да не видимо препреку да и они који нису Срби, користе ову првенствено српску дистрибуцију, уколико то желе.

Пошто не постоји живи диск Сербиана, једини начин да видите његов изглед, јесте да га инсталирате и ако имате среће са хардвером (као ми на тестној машини), након рестарта добићете Сербиан KDE у пуном сјају. Први утисак након рестарта јесте да је композитор Сербиана са укусом уредио графички интерфејс, без вишкова и кичастих детаља. Монотонију сивих нијанси лепо разбијају дискови са стилизованим српским грбом у виду Феникса. Уз подразумевани wallpaper лепо се уклопила oxigen KDE тема, тако да је општи утисак пријатан за око.

Избор KDE-а за подразумевано окружење радне површи главног издања Сербиана увек ће бити контроверзан. Linux корисници се бинарно деле у два табора – на оне који обожавају KDE због његовог префињеног изгледа и на остале који га не воле због „компликованог” подешавања и оптерећења графичке картице, која због обима KDE ефеката може да почне да „штуца” ако је стара и лоша. Средине нема. Композитори Сербиана су, чини нам се, били свесни ове чињенице, па су развили и Openbox Сербиан за слабије и старије рачунаре, али и за оне који не воле KDE.

Објективно, комбинација стабилног Debian-а са старим али поузданим LTS kernel-ом 3.2 и KDE 4.8 није баш идеални спој. Kernel 3.2 добро ради на старијим рачунарима. KDE 4.8 може да ради на тим старијим рачунарима, али они морају да буду мало јачи да KDE не би „штуцао”. За одређивање максималне и минималне конфигурације хардвера који подржава Сербиан, треба мало више времена и више тестера тако да вам не можемо сада рећи која је оптимална конфигурација хардвера за Сербиан.

Пријатан је осећај када те на рачунару дочека матерњи језик исписан ћирилицом. Трудили смо се да нађемо неки програм или упутство које није преведено, али нисмо успели да га нађемо. Све је локализовано, барем у KDE издању. У Openbox издању смо нашли неколико нелокализованих делова или делимично локализованих програма. Најуочљивија је делимична локализација Geany-а. Са те стране корисници KDE издања могу да буду задовољни.

Оно што најчешће није локализовано, јесте систем помоћи. KDE систем помоћи је код нас био подразумевано искључен, тако да нисмо успели да видимо да ли је ту све локализовано. За наредни наставак рецензије Сербиана имамо у плану интервју са аутором, па ћемо га питати да ли је намерно искључен овај систем помоћи или ми нисмо нешто добро подесили. Ако је намерно искључен, питаћемо га зашто је искључен и да ли ће бити у некој другој верзији укључен.

По једноставности персонализације система можемо да одредимо за кога је заправо намењен тај дистро. Када кажемо да је дистро за почетнике, треба разликовати апсолутне рачунарске почетнике и искусне кориснике рачунара, али почетнике на Linux-у. По нашем мишљењу, идеални дистро за апсолутне почетнике је Slackware. Како?! Једноставно, апсолутни почетници свакако не знају да инсталирају ни један OS, па онда морају да траже помоћ од искуснијих рачунарских корисника да им инсталирају систем. Након инсталације, Slackware корисник има све што почетнику треба, а нема лако доступне графичке помоћнице где почетник може, чепркајући по системским подешавањима, лако направити погрешку и наудити свом систему.

Већи проблем су ови „искусни почетници”. Они су захтевнији у погледу изгледа, функционалности свог система, а размажени су власничким софтвером који им нуди графичко сучеље за свако подешавање система. Mint и Kubuntu су се прилично приближили овим „искусним почетницима”, нудећи сва подешавања на клик. Ово је двосекли мач јер омогућава почетницима да својим акцијама науде систему.

Сербиан је ту негде на пола пута између Slackware-а и Kubuntu-а, што је стандардно за Debian. Оно што олакшава, доступна подешавања на клик имају све опције на српском језику, па ће се у тим подешавањима снаћи и почетници који не познају довољно енглески језик.

Највећа замерка коју истичу Linux корисници, који не воле KDE, јесте то да уз KDE долази и гомила не баш тако популарног KDE софтвера. Уз KDE обично долази Koffice уместо LibreOffice-а или Krita уместо GIMP-а или Konqueror уместо Firefox-a и слично. KDE оријентисане дистрибуције углавном промовишу ове KDE пројекте који нису лоши, али ипак нису најпопуларнији Linux софтвери и драго нам је да Сербиан није кренуо тим смером.

Сербиан је задржао најважније, најбоље и битне KDE апликације (Dolphin, Kate, K3b, Gwenview, Konversation и Okular), али се није либио да дода и GTK апликације (GIMP, VLC, LibreOffice, IceWeasel (Debian форк Firefox-а), Chromium, Skype и Clementine). Закључак је да Сербиан има добро избалансиран избор најпопуларнијих FLOSS програма без много дуплирања.

Сербиан нема фенси пакет менаџер попут Kubuntu-а (Софтверски центар). Он се углавном ослања на поуздани Synaptic. Synaptic можда није најлепши пакет менаџер за почетнике, али је од софтверског центра и бржи и поузданији.

По завршеној инсталацији додали смо препоручене ризнице. Искористили смо прилику да пробамо Synaptic за update (освежење) система и за пробу додали још неколико програма (Inkscape и Scribus). Освежавање система и инсталација је протекла глатко, а и програми су задржали подразумевану локализацију, углавном. Inkscape, на пример, био је потпуно локализован на српску ћирилицу, али ImageMagic који је повучен као његова међузависност, није.

Закључак је да је подразумевана поставка Сербиана лепо испоштовала задату локализацију, али ће се током коришћења појавити у новоинсталираним програмима и програми који нису локализовани, и не испуњавају пројектни задатак Сербиана. Да би се ово избегло, једини начин је формирати сопствене ризнице са искључиво потпуно локализованим софтверским пакетима. Ово је вероватно превелики задатак за малу заједницу која одржава овај систем. Можда једног дана у будућности.

Мада смо имали намеру да више критикујемо изведбу Сербиана у овом броју, ипак смо се ограничили само на утврђивање стања. Покушаћемо до следећег броја да ступимо у контакт са аутором и да му поставимо питања која ће нам разјаснити мистерију, зашто Сербиан изгледа баш овако и који су планови за будућност овог пројекта.

Претходни део