Ubuntu Mate 14.10

Autor: Dejan Maglov

Dvadeset i trećeg oktobra objavljena je nova redovna stabilna verzija Ubuntu 14.10 kodnog naziva Utopic Unicorn. Ubuntu nas je već navikao da na svakih šest meseci izbacuje novo stabilno izdanje. Takođe smo se navikli na to da verzija nakon LTS izdanja ne donosi ništa spektakularno novo. Ove verzije obično ispravljaju uočene greške u LTS izdanju i tek nagoveštavaju neke nove, buduće funkcionalnosti.

Možda i ne bismo pisali tekst o Ubuntu 14.10 da ovo izdanje nije jubilarno. Naime, pre tačno deset godina, u oktobru 2004. godine, objavljena je prva stabilna verzija Ubuntu 4.10 kodnog naziva Warty Warthog.

Iako Warty Warthog možda nije bila idealna Linux distribucija, ipak je ona pokrenula Linux revoluciju. Canonical koji stoji iza projekta Ubuntu, od samog starta projekta imao je u glavi revolucionarnu ideju da ponudi Linux distribuciju, koja će biti namenjena običnom korisniku, što u to vreme nije bio čest slučaj. Debian, koji je poslužio kao osnova za Ubuntu, imao je skoro sve potrebne alate da približi Linux običnom korisniku, ali sam nije bio toliko jednostavan za instaliranje, konfigurisanje i korišćenje.

Već prvi Ubuntu je doneo „živi” instalacioni disk, grafički instaler, synaptic kao grafički paket menadžer, Gnome 2 kao glavno grafičko okruženje sa i bez uključenih grafičkih efekata, jednostavne grafičke alate za prilagođavanje izgleda grafičkog okruženja, za konfigurisanje mreže, konekcije sa internetom, lepu kolekciju predinstaliranog softvera i tako dalje. Početnik praktično, ako nije hteo, nije morao da ulazi u terminal da bi podesio svoj sistem.

Ovakva filozofija je odmah privukla brojnu zajednicu oko ovog projekta, a to je „lansiralo” Ubuntu u sam vrh popularnosti među mnogobrojnim Linux distribucijama. Potvrdu dobre filozofije je donelo vreme. Pored Debian-a, Ubuntu je postao najčešća osnova za nove Linux distribucije. Neke od tih derivata Ubuntu-a su postale još jednostavnije za običnog korisnika tako da je Ubuntu od filozofije „Linux za svakoga” možda malo zanemario korisnike starijeg hardvera, a akcenat stavio na inovacije i osvajanje što veće širine hardvera od desktop i laptop računara preko servera, tableta, mobilnih telefona i drugih uređaja.

Uporedo sa objavljivanjem zvaničnih Ubuntu „ukusa”¹ (Kubuntu, Xubuntu, Lubuntu, Ubuntu Gnome i drugi) ovih dana je objavljen jedan od, za sada, nezvaničnih Ubuntu „ukusa” – Ubuntu Mate 14.10.

Ubuntu Mate donosi klasični „ukus” starog Ubuntu-a sa Gnome 2 grafičkim okruženjem koji smo svi toliko voleli. Da se podsetimo, Mate je fork Gnome 3 koji donosi ponovo izgled i funkcionalnost Gnome 2 grafičkog okruženja. Osim što Mate „gađa” Gnome 2 nostalgičare, on nam donosi i manju hardversku zahtevnost u odnosu na Gnome 3. Manja zahtevnost Mate grafičkog okruženja garantuje veću pozornost, ne samo nostalgičara nego i korisnika sa slabijim hardverom.

Mate je zadržao izuzetnu konfigurabilnost Gnome 2 okruženja. Ne samo da je moguće prilagoditi izgled Mate-a po svakom ukusu, već je i to jako lako uraditi pomoću grafičkih programa za tu namenu. Mate odlično sarađuje sa Compiz i Emerald menadžerima prozora što donosi još mogućnosti za unapređenje izgleda ovog grafičkog okruženja.

Spoj odlične Ubuntu osnove i Mate grafičkog okruženja garantuje potpuni uspeh ovog Ubuntu „ukusa” koji će vrlo brzo, sigurni smo u to, postati deo zvaničnih Ubuntu „ukusa”. Iako je šteta što prva verzija Ubuntu Mate-a nije izašla šest meseci ranije zajedno sa LTS verzijom Ubuntu-a, ovako tempiran izlazak se savršeno poklapa sa godišnjicom Ubuntu-a i vraća nas u nostalgične dane Ubuntu-a bez grafičkog okruženja Unity.

¹ Ukus predstavlja vrstu Ubuntu sistema. Vrste se međusobno razlikuju po grafičkom okruženju i po predinstaliranom softveru i alatima. U osnovi svake vrste je Ubuntu operativni sistem.

Kao i zvanični Ubuntu „ukusi”, Ubuntu Mate dolazi kao ISO slika za „živi” instalacioni disk ili USB stik veličine 1GB (živi DVD). ISO slika se može preuzeti sa stranice projekta https://ubuntu-mate.org/. Korisnicima su na raspolaganju ISO verzije za 32-bitne i 64-bitne računare (PC) kao i 64-bitna verzija za Apple Mac računare.  

Po specifikaciji minimalni hardverski zahtevi za Ubuntu Mate 14.10 su:

• Pentium III 750MHz
• 512MB RAM-a
• 8GB praznog prostora na tvrdom disku
• Butabilni DVD-ROM čitač/pisač
• SVGA video adapter rezolucije 1024×768

Iako je nezvanični Ubuntu projekat, Ubuntu Mate živi disk je rađen istim alatima kao i svi ostali Ubuntu „ukusi”. Samim pokretanjem „živog” diska, osim što ima promenjene boje, ni po čemu se ne razlikuje od svoje druge zvanične braće. Isto se može reći i za sam grafički instaler. Ko je jednom instalirao bilo koji noviji Ubuntu „ukus”, neće imati problema ni sa instalacijom Ubuntu Mate-a.

Sveže instalirani Ubuntu Mate neće svojim podrazumevanim izgledom razočarati ni zahtevnije korisnike. Autori su se ozbiljno potrudili da do detalja dizajnerski „ispeglaju” ovu verziju Ubuntu-a. I za nas je bilo iznenađenje kad smo uvidom u tim koji je realizovao Ubuntu Mate, videli da su za ovako dobar izgled odgovorna i dva čoveka sa naših prostora – Goce Mitevski i Ivan Pejić. Za one još zahtevnije, Ubuntu Mate ima sasvim dovoljno alata, pripremljenih tema i wallpaper-a, tako da korisnik može da ga uredi baš po svom ukusu.

Ubuntu Mate 14.10 od predinstaliranog softvera donosi:

• Kernel 3.16
• Firefox 33
• Thunderbird 31.2
• HexChat 2.10.0
• Pidgin 2.10.9
• LibreOffice 4.3.2.2
• Atril PDF reader 1.8.1 (Mate verzija Evince-a)
• ShotWell 0.20.1
• Caja 1.8.2 (Mate verzija Nautilus-a)
• Pluma 1.8.1 (Mate verzija Gedit-a)
• Brasero 3.10.0
• Totem 3.10.1
• Rhythmbox 3.0.3
• Cheese

Ovaj paket predinstaliranog softvera je uglavnom standardan u ostalim Ubuntu „ukusima”, i obezbeđuje dobru osnovu za dalji rad na ovom operativnom sistemu. Za sve ostalo što korisniku može da nedostaje, zadužen je Ubuntu Software Center 13.10, koji je standardni grafički paket menadžer u svim izdanjima Ubuntu-a.

Prvi utisak je da Ubuntu Mate jeste prijatno iznenađenje. Prvenstveno je namenjen desktop računarima sa nešto slabijim hardverom. Iako specifikacija tvrdi da on može da radi na računarima sa 512MB RAM-a, mi nismo ubeđeni da bi taj rad bio mnogo ugodan. Na „leru” Ubuntu Mate „troši” oko 300MB RAM-a, tako da za neki ozbiljniji rad nema mnogo prostora. Ovako slab računar bi prečesto posezao za SWAP prostorom što bi ga tragično usporilo, zato je naša preporuka da je apsolutni minimum za iole ozbiljniji rad na Ubuntu Mate računaru 1GB radne memorije.

Ubuntu Mate preti da bude prvi izbor za Ubuntu klasik nostalgičare. Potrebno je samo da sačekamo da ovaj sistem malo sazri i da „preboli standardne dečije bolesti”. Do tada će, najverovatnije, postati i zvanični Ubuntu „ukus” što će mu obezbediti i sigurniju budućnost.