Избор софтвера за телекомуникацију

Аутор: Александар Божиновић

Просечан корисник програма за телекомуникацију не размишља о техничким стварима. Притом мислимо на сâм програм (тј. програмски кôд), затим на пренос података преко интернета и на место привременог или трајног складиштења тих података. На сваком делу ове релације могућ је пропуст који резултира угрожавањем приватности корисника. Проблем са власничким програмима је то што немамо увид у начине заштите наших података. С друге стране, слободни програми отвореног кода нам јасно указују на мере заштите; у том случају, заштићени смо онолико колико је сигуран алгоритам за енкрипцију података који се користи. Други проблем може настати због проналажења безбедносних пропуста у програмском коду. Величина пропуста донекле се може ограничити сталним тестирањем и изналажењем нових „рупа”. У случају власничког софтвера то тестирање ради једна група програмера, а у случају слободног софтвера, поред развојног тима у пројекту, то раде и сви заинтересовани програмери. Они често нису део тима за развој слободног програма, што значи да више независних појединаца може из различитих углова да сагледа материју и тако да пронађе елемент програма који представља безбедносни ризик. Комуникација се углавном обавља посредством сервера. Порука са вашег уређаја најпре се смешта на сервер, па се онда упућује вашем саговорнику. Колико дуго се смештају ти подаци? Ако је корисник присутан на мрежи (онлајн), онда нема потребе да се подаци трајно памте на серверу. У супротном, требало би да се чувају све док се не испоставе до одредишта. Свако дуже чување представљало би проблем; притом не пуштамо машти на вољу којој сврси ће подаци подлећи. Постоје претпоставке да се подаци продају трећој страни, да се користе с циљем процене јавног мњења и да се користе за анализу чији се резултати користе у маркетиншке сврхе. Но, то су „само” претпоставке и без чврстих доказа не можете никога оптужити, а клевета је кривично дело.

Током употребе програма за телекомуникацију преко интернета, у случају тзв. паметних мобилних телефона, већина корисника своје мисли изражава тапкајући по виртуалној тастатури на екрану. Током тог акта, размишља се више о положају слова на тастатури него о било којем техничком детаљу наше везе са удаљеним саговорником. Временом се тај моторни образац усвоји, па ни о томе више не размишљамо. Шта све обликује свест просечног корисника? Најпре, желимо да „то” буде брзо и ефикасно. Естетика свесно и несвесно утиче на наш избор програма. Ту убрајамо дизајн оквира програма, позадину и специјалне ефекте попут тзв. графикона (смајлија) и стикера (у случају Вајбера). Препознатљив звучни ефекат пристизања поруке још један је начин да се бренд утврди у свести. Све побројано, сем брзине и ефикасности, представља површину програма. Технички, тј. позадински део представља срж програма. Један од битних разлога за употребу тачно одређеног програма представља број ваших потенцијалних саговорника који га користе. Ако претпоставимо да већина одабир врши на основу претходно споменутих површних ствари, онда ни мањем делу нових корисника не преостаје ништа друго но да се одлучи баш за тај програм, те је број корисника у овом случају јачи фактор.

На пољу телекомуникационих програма за мобилне уређаје примат имају Скајп, Вотсап и Вајбер. То су власнички програми. Њихов кôд је затворен, а многе њихове услуге су бесплатне. Када кориснику једног таквог производа покушате да објасните да више волите да имате увид у техничке детаље и да ниједна компанија није вредна толико да јој поверите своје податке (и тиме нарушите своју приватност), ризикујете да будете названи параноиком. Када им предочите које су могуће слабе тачке ланца комуникације помоћу ових програма, чак и да се сложе око тога, остају при својој тврдњи да нико њих не би шпијунирао и да не ништа што је од јавног значаја не крију. Ради се о томе да је приватност право појединца да, између осталог, своје мишљење које је везано за одређене активности задржи за себе. Садржај тог мишљења не узимамо у обзир, већ је битно да је право на приватност повређено. Тиме се угрожава слобода погођеног појединца. То је чињеница, ма колики обим потенцијалне повреде права био.

Крајњу одлуку о томе који ће програм користити увек доноси појединац. Сматрамо да пре њеног доношења, он треба добро да размотри могућности слободних програма и да се упозна са могућим ризицима које доносе власнички програми. На крају, избор најчешће зависи од предубеђења.