Блокчејн (1. део): Почетак

Аутор: Лиора

У постконфликтном периоду након Другог свјетског рата, у јеку највеће финансијске кризе 2008. и 2009., економије држава су пале на кољена. Финансијски пакао је погодио све – од радника компанија до власника који су немоћно посматрали пад берзе. У кутовима дигиталног простора рађали су се обриси првог успјешног пројекта дигиталног новца и револуције која ће промијенити свијет какав знамо. 2009. године, на P2Pfoundation.com, појављује се корисник једноставног назива Сатоши (енг. Satoshi) који поставља темеље визионарства на стол дигиталних заједница: креирање прве децентрализоване, дигиталне валуте путем пир-ту-пир технологије у блокчејну (енг. Blockchain).

Помало скептичне заједнице су са одушевљењем читале свако слово документа „Bitcoin: A Peer-To-Peer Electronic Cash System”. Осим решења проблема византијских генерала који је презентован 1982. године од стране Лампорт/Шостак/Пес као проблем „дупла потрошња” (енг. Double-spending), настајао је блокчејн (прев. ланац блокова). Блокчејн по дефиницији јесте растућа листа записа у блоковима који се директно осигуравају криптографијом, те садрже хешеве (енг. hashes), запис о времену креирања (енг. Timestamp) и извршења трансакције. У једноставној дефиницији, најлакше га је схватити као: блокчејн протокол је успјешна солуција за јачање повјерења, одбацивање посредника и доказивање непотребности централног ауторитета. То је јединствени систем дистрибуиране базе података у пир-ти-пир мрежи која растом протокола потврђује блокове у којима подаци, када су једном уписани, не могу бити ретроактивно мијењани. Доказ о раду (енг. Proof of work) јесте систем који се користи у генерирању блокова, у сврху прихватања блока од стране учесника мреже кроз солвирање истог преко прекривања свих података у блоку. Алгоритми који су коришћени у Доказу о раду су: Криптонајт, СХА-3, БЛЕЈК-256, те многи други. Будући да су сви блокови повезани једним ланцем, промјена једног доказа о раду подразумијева обнову свих блокова прије и послије њега. Он суштински рјешава проблем одређивања заступљености у већини доношења одлука. Систем је базиран на појму „један компјутер – један глас”. Крајња одлука јесте најдужи ланац који има највећи уложени доказ о раду. Рад мреже је заснован на „поштеним чворовима” који нове трансакције емитирају на све чворове, од којих сваки чвор додаје трансакције у блок, ради на проналаску доказа о раду за блок, те када га пронађе шаље блок према свим чворовима који прихватају блок само ако су трансакције ваљане, након чега се усаглашавају, конвертују их у само један блок и најдужи ланац који користи посљедњи прихваћени хеш као тачан. Нове трансакције, након обављене једне, нужно не морају бити послане према свим чворовима.

Консензусни систем попут блокчејна је највећа иновација стољећа након Интернета, креирана од стране непознатог корисника/групе корисника Сатоши Накамотоа, који је примарно кориштен као солуција за успостављање дигиталног новца, примарно Биткоина (енг. Bitcoin). Биткоин представља прву и успјешну дигиталну валуту која је своју експанзију доживјела у протеклој години кроз сензационалистичку цијену, апсолутно занемраујући њену примарну сврху и сами блокчејн. Биткоин је настао као пир-ту-пир новац који се похрањује у дигитални новчаник (енг. Wallet) који садржи јединствену корисничку адресу са које се шаљу и примају Биткоини, као и приватни кључ који се чува од стране једног корисника. Један од првих корисника самог Биткоина и процеса слања/примања истог, био је чувени Хал Фини (енг. Hal Finney), знаменити заговорник криптографије и сајферпанк, који је од Накамотоа лично примио 10 Биткоина. Тај тренутак остаје упамћен као прва успјешна трансакција Биткоина.

„Оно што је потребно јесте електорнски систем плаћања који се темељи на криптографском доказу умјесто повјерења, допуштајући било којој од двије спремне стране да изравно међусобно обављају трансакције без потребе за верификацијом треће стране. Трансакције које су немогуће за преокренути заштитиле би продавце од превара и рутинских сигурносних механизама, али у исто вријеме и купце. У овом раду предлажемо рјешење проблема са дуплим трошковима кориштењем пир-ту-пир дистрибуираног временског печата за генерирање рачуналног доказа о хронолошком редослиједу трансакција. Систем је сигуран док год чворови мреже колективно контролишу више снаге централне процесорске јединице од било које групе сурадничких нападачких чворова.”

– Сатоши Накамото

Зашто крајњи корисници требају промишљати о блокчејну?

Чак и ако нисте заинтригирани модерним технологијама, роботиком или одласком на Мјесец, требате размишљати о блокчејну. Систем темеља успјешности првог децентрализираног финансијског система модерног доба, као трећа неутрална страна, посједује незанемарив друштвени потенцијал за рјешавање проблема попут искорјењивања сиромаштва. Иако нам се данас чини да је крипто-револуција резервисана за уски круг људи који постаје богатији, крипто-револуција управо мијења игру и поставља одличне карте у руке крајњих корисника који су кроз блокчејн као неутрални систем, ауторитет над својим вриједностима што им омогућава да буду конкурентни на отвореном тржишту, улажу и дају онолико колико могу и желе. Све се постиже самом аболицијом система неједнаке расподјеле, а не средстава – вриједности коју директно одређује корисник, а не институција (што ће донијети илуминаторство у глобални систем). Ера прије блокчејна називат ће се тамним добом човјечанства.