Serbian 2014 (2. deo)

Autor: Dejan Maglov

Prošlog puta komentarisali smo koncept Serbiana. Ovog puta ćemo se koncentrisati na njegovu upotrebljivost. I dalje ćemo se držati isključivo projektnog zadatka koji, da podsetimo, pretpostavlja da je Serbian srpska distribucija, potpuno lokalizovana na srpski jezik i to srpskom ćirilicom, namenjen prvenstveno manje iskusnim korisnicima Linux-a, koji korisniku nudi princip „instaliraj i odmah koristi” i na kraju, možda i najsporniji zadatak, da Serbian pruži korisniku upotrebljivost Mint-a ili Kubuntu-a.

Sama činjenica da je Serbian komponovan na bazi stabilnog Debian-a, unosi malo sumnje da će Serbian ispuniti zadatak da će biti distribucija za početnike.

Već pri prvom pokretanju Serbian2014-1.iso-a vidi se da Serbian nema živi disk. Po našem mišljenju to je mana. Danas je već standardno da distribucije koje flertuju sa početnicima, imaju živi disk. Živi disk je izlog za distribuciju koji budućem korisniku prezentuje, ugrubo, svoje mogućnosti i prilagođenost hardveru na kojem će raditi. Zamorno je instalirati distribuciju zbog probe, a čist gubitak je vremena ako instalacija ne proradi na našem hardveru.

Zanemarimo sad činjenicu da živog diska nema i pređimo na instalaciju. U ponudi nam je grafički i CLI instaler. Početnik će izabrati uglavnom grafički instaler, što i mi činimo. Dočekuje nas Debian-ov grafički instaler. Pouzdan je, ali znatno komplikovaniji od instalera Kubuntu-a ili Mint-a. Zapravo, nije toliko u pitanju komplikovanost nego činjenica da ovaj grafički instaler izgleda kao malo našminkani CLI instaler sa priličnim brojem koraka, pri čemu svaki korak odrađuje samo po jednu funkciju. Za razliku od Debijan-ovog grafičkog instalera, moderni grafički instaleri, poput instalera Kubuntu-a ili Mint-a, imaju manji broj koraka, ali unutar njih je grupisano više podešavanja, kao na primer podešavanje vremena i lokacije ili podešavanje root i korisničkih naloga, ili sva podešavanja particionisanja na jednoj strani. Ovo nije primedba na račun Serbiana, barem ne direktno, nego više na konzervativnost Debian-a.

Ako se apsolutni početnik snađe u ovom Debian-ovom grafičkom instaleru, instalacija će proteći glatko i brzo, sa automatskim restartom na kraju.

Jedna od ozbiljnijih primedbi na forumima, a na račun Serbiana jeste njegov podrazumevani izgled. Koliko smo mi shvatili, nije primedba upućena na „ružnoću” Serbiana. Ruku na srce, treba biti majstor i toliko upropastiti KDE, pa da on bude ružan. Stvar je u tome da mnogi nisu razumeli da je ovo srpska distribucija, pa samim tim su i napali stilizovana nacionalna obeležja koja Serbian ima u podrazumevanom izgledu. Ne vidimo nikakvog razloga da se mi bunimo protiv naših obeležja niti vidimo razloga da pravimo distribuciju za čitav svet. Nama treba srpska distribucija i nije loše da korisnik na prvi pogled vidi da je na pravom mestu.

S obzirom da je moguće i na neki drugi način lokalizovati Serbian, na primer u bosansku latinicu, isto tako se može vrlo lako promeniti i sporni wallpaper, tako da ne vidimo prepreku da i oni koji nisu Srbi, koriste ovu prvenstveno srpsku distribuciju, ukoliko to žele.

Pošto ne postoji živi disk Serbiana, jedini način da vidite njegov izgled, jeste da ga instalirate i ako imate sreće sa hardverom (kao mi na testnoj mašini), nakon restarta dobićete Serbian KDE u punom sjaju. Prvi utisak nakon restarta jeste da je kompozitor Serbiana sa ukusom uredio grafički interfejs, bez viškova i kičastih detalja. Monotoniju sivih nijansi lepo razbijaju diskovi sa stilizovanim srpskim grbom u vidu Feniksa. Uz podrazumevani wallpaper lepo se uklopila oxigen KDE tema, tako da je opšti utisak prijatan za oko.

Izbor KDE-a za podrazumevano okruženje radne površi glavnog izdanja Serbiana uvek će biti kontroverzan. Linux korisnici se binarno dele u dva tabora – na one koji obožavaju KDE zbog njegovog prefinjenog izgleda i na ostale koji ga ne vole zbog „komplikovanog” podešavanja i opterećenja grafičke kartice, koja zbog obima KDE efekata može da počne da „štuca” ako je stara i loša. Sredine nema. Kompozitori Serbiana su, čini nam se, bili svesni ove činjenice, pa su razvili i Openbox Serbian za slabije i starije računare, ali i za one koji ne vole KDE.

Objektivno, kombinacija stabilnog Debian-a sa starim ali pouzdanim LTS kernel-om 3.2 i KDE 4.8 nije baš idealni spoj. Kernel 3.2 dobro radi na starijim računarima. KDE 4.8 može da radi na tim starijim računarima, ali oni moraju da budu malo jači da KDE ne bi „štucao”. Za određivanje maksimalne i minimalne konfiguracije hardvera koji podržava Serbian, treba malo više vremena i više testera tako da vam ne možemo sada reći koja je optimalna konfiguracija hardvera za Serbian.

Prijatan je osećaj kada te na računaru dočeka maternji jezik ispisan ćirilicom. Trudili smo se da nađemo neki program ili uputstvo koje nije prevedeno, ali nismo uspeli da ga nađemo. Sve je lokalizovano, barem u KDE izdanju. U Openbox izdanju smo našli nekoliko nelokalizovanih delova ili delimično lokalizovanih programa. Najuočljivija je delimična lokalizacija Geany-a. Sa te strane korisnici KDE izdanja mogu da budu zadovoljni.

Ono što najčešće nije lokalizovano, jeste sistem pomoći. KDE sistem pomoći je kod nas bio podrazumevano isključen, tako da nismo uspeli da vidimo da li je tu sve lokalizovano. Za naredni nastavak recenzije Serbiana imamo u planu intervju sa autorom, pa ćemo ga pitati da li je namerno isključen ovaj sistem pomoći ili mi nismo nešto dobro podesili. Ako je namerno isključen, pitaćemo ga zašto je isključen i da li će biti u nekoj drugoj verziji uključen.

Po jednostavnosti personalizacije sistema možemo da odredimo za koga je zapravo namenjen taj distro. Kada kažemo da je distro za početnike, treba razlikovati apsolutne računarske početnike i iskusne korisnike računara, ali početnike na Linux-u. Po našem mišljenju, idealni distro za apsolutne početnike je Slackware. Kako?! Jednostavno, apsolutni početnici svakako ne znaju da instaliraju ni jedan OS, pa onda moraju da traže pomoć od iskusnijih računarskih korisnika da im instaliraju sistem. Nakon instalacije, Slackware korisnik ima sve što početniku treba, a nema lako dostupne grafičke pomoćnice gde početnik može, čeprkajući po sistemskim podešavanjima, lako napraviti pogrešku i nauditi svom sistemu.

Veći problem su ovi „iskusni početnici”. Oni su zahtevniji u pogledu izgleda, funkcionalnosti svog sistema, a razmaženi su vlasničkim softverom koji im nudi grafičko sučelje za svako podešavanje sistema. Mint i Kubuntu su se prilično približili ovim „iskusnim početnicima”, nudeći sva podešavanja na klik. Ovo je dvosekli mač jer omogućava početnicima da svojim akcijama naude sistemu.

Serbian je tu negde na pola puta između Slackware-a i Kubuntu-a, što je standardno za Debian. Ono što olakšava, dostupna podešavanja na klik imaju sve opcije na srpskom jeziku, pa će se u tim podešavanjima snaći i početnici koji ne poznaju dovoljno engleski jezik.

Najveća zamerka koju ističu Linux korisnici, koji ne vole KDE, jeste to da uz KDE dolazi i gomila ne baš tako popularnog KDE softvera. Uz KDE obično dolazi Koffice umesto LibreOffice-a ili Krita umesto GIMP-a ili Konqueror umesto Firefox-a i slično. KDE orijentisane distribucije uglavnom promovišu ove KDE projekte koji nisu loši, ali ipak nisu najpopularniji Linux softveri i drago nam je da Serbian nije krenuo tim smerom.

Serbian je zadržao najvažnije, najbolje i bitne KDE aplikacije (Dolphin, Kate, K3b, Gwenview, Konversation i Okular), ali se nije libio da doda i GTK aplikacije (GIMP, VLC, LibreOffice, IceWeasel (Debian fork Firefox-a), Chromium, Skype i Clementine). Zaključak je da Serbian ima dobro izbalansiran izbor najpopularnijih FLOSS programa bez mnogo dupliranja.

Serbian nema fensi paket menadžer poput Kubuntu-a (Softverski centar). On se uglavnom oslanja na pouzdani Synaptic. Synaptic možda nije najlepši paket menadžer za početnike, ali je od softverskog centra i brži i pouzdaniji.

Po završenoj instalaciji dodali smo preporučene riznice. Iskoristili smo priliku da probamo Synaptic za update (osveženje) sistema i za probu dodali još nekoliko programa (Inkscape i Scribus). Osvežavanje sistema i instalacija je protekla glatko, a i programi su zadržali podrazumevanu lokalizaciju, uglavnom. Inkscape, na primer, bio je potpuno lokalizovan na srpsku ćirilicu, ali ImageMagic koji je povučen kao njegova međuzavisnost, nije.

Zaključak je da je podrazumevana postavka Serbiana lepo ispoštovala zadatu lokalizaciju, ali će se tokom korišćenja pojaviti u novoinstaliranim programima i programi koji nisu lokalizovani, i ne ispunjavaju projektni zadatak Serbiana. Da bi se ovo izbeglo, jedini način je formirati sopstvene riznice sa isključivo potpuno lokalizovanim softverskim paketima. Ovo je verovatno preveliki zadatak za malu zajednicu koja održava ovaj sistem. Možda jednog dana u budućnosti.

Mada smo imali nameru da više kritikujemo izvedbu Serbiana u ovom broju, ipak smo se ograničili samo na utvrđivanje stanja. Pokušaćemo do sledećeg broja da stupimo u kontakt sa autorom i da mu postavimo pitanja koja će nam razjasniti misteriju, zašto Serbian izgleda baš ovako i koji su planovi za budućnost ovog projekta.

Prethodni deo