Arč linuks

Autor: Dejan Maglov

ArchLinux je u mnogim aspektima posebna distribucija GNU/Linux-a. Projekat je nezavistan, to jest, on nije baziran ni na jednom većem projektu, kao što je Ubuntu baziran na Debian-u ili Mint Linux na Ubuntu. Postojbina mu je Kanada. Podržan od strane FLOSS zajednice i zajednice korisnika, što znači da zajednica korisnika pomaže u rešavanju grešaka. Prvi put je objavljen kao verzija 0.1, sa kodnim imenom Homer, 11.03.2002. godine.

Od samog početka ga odlikuju:

  • jednostavnost i to ne samo sa stanovišta programera, nego i sa stanovišta korisnika;
  • „čistoća“ koda;
  • minimalizam.

Ono što izdvaja ArchLinux, u odnosu na sve druge distribucije GNU/Linux-a, jeste njegov menadžer paketa, Pacman. Pacman je akronim od reči package i manager ali i aludira na poznatog malog junaka arkadnih igrica Pacman-a. Poput malog žutog žderavca, ovaj paket menadžer sa lakoćom „guta” pripremljene pakete programa i uspešno (on the fly) rešava sve međuzavisnosti i eventualne konflikte.

Upravo je Pacman „krivac” što ArchLinux uopšte postoji. Naime, čitava distribucija formirana je oko ovog fantastičnog alata.

Sledeća bitna karakteristika ArchLinux-a je njegov rolling release model (rolling update). Ovo nije uobičajen model nadogradnje (obnavljanja) verzija. Ovo podrazumeva kontinuirani razvoj programskog sistema za razliku od većine distribucija koje periodično izbacuju nove verzije koje se moraju reinstalirati ili nadograditi na postojeću verziju. Kod ArchLinux-a je dovoljno s vremena na vreme obnoviti postojeće programske pakete novijim verzijama iz zvaničnih skladišta. Ovaj model nadogradnje drži ArchLinux i sav instalirani program na najnovijoj verziji (Bleeding edge), koji ponekad može da bude riskantan jer je nedovoljno testiran i ponekad, ali retko, nestabilan.

ArchLinux verzije prate ritam realizacije GNU/Linux kernela (jezgra), što znači da imamo novu verziju ArchLinux-a na svaka 3-4 meseca. To je jedan od razloga što ArchLinux verzije više nemaju kodno ime nego samo datum objavljivanja.

Namena

ArchLinux distribucija namenjena je naprednim korisnicima GNU/Linux-a. Moglo bi se reći da je to jedna od distribucija koja je idealna za nastavak učenja GNU/Linux-a. Nakon početnih koraka u GNU/Linux-u, napravljenih u Ubuntu-u ili Linux Mint-u, većina radoznalih korisnika će poželeti još više kontrole nad svojim sistemom. ArchLinux je jedna od distribucija koja to definitivno omogućava i to sa relativno malo muke.

Korisnisnici Ubuntu-a ili Mint-a ne moraju godinama da pokrenu terminal i napišu neku naredbu u terminalu jer sve to mogu da urade preko grafičkog okruženja i pomoćnih grafičkih utility programa.

ArchLinux je upravo ono što zamišljaju prosečni, manje upućeni, korisnici – „pravi linuks“ = terminal, terminal i samo terminal.

Sa druge strane, moglo bi se reći da je ArchLinux operativni sistem koji se gradi po principu „uradi sam“.

Potrebno predznanje za uspešno korišćenje ArchLinux-a

Geslo kojeg se ArchLinux pridržava je KISS (Keep It Simple, Stupid), u prevodu „Ne komplikuj, glupane!“. Zato ga i odlikuje izuzetna jednostavnost, što omogućava i onima koji nisu „eksperti“ da koriste uspešno ovu distribuciju.

ArchLinux je jedna od najbolje dokumentovanih GNU/Linux distribucija na internetu, što dodatno pojednostavljuje njegovo korišćenje. Ova dokumentacija je toliko detaljno napisana da skoro potpuni početnik može da instalira osnovnu postavku ArchLinux-a prateći je doslovce, korak po korak. Kada se završi sa osnovnom instalacijom, korisnik dobija samo solidnu bazu za dalju nadogradnju sistema. Tek tada korisnik mora da iskoristi svoje iskustvo i ArchLinux pretvori u sistem po svojoj meri. Samo od korisnika zavisi da li će od osnove ArchLinux-a nadograditi na server, desktop ili nešto treće.

Da se slikovito izrazimo, ArchLinux je kao LEGO slagalica, koja od svog korisnika zahteva da samo prepozna kockice koje su njemu potrebne, a on će mu pomoći da te kockice poređa u „savršen“ sistem. Naravno, „savršen“ je uslovno. Savršen je za tog korisnika, jer je dobio ono što je tražio.

Instalacija osnovnog sistema

Instalacija ArchLinux-a je u našim uslovima najlakša sa „živog“ CD-a (bootable USB-a). ISO slika ovog CD-a se može preuzeti sa zvaničnih stranica ArchLinux-a. Veličina slike je 516MB i sadrži obe varijante ArchLinux-a: 32-bitnu i 64-bitnu. Namenjena je za x86 arhitekturu procesora počevši od Pentium II do najnovijih procesora.

Manje iskusni korisnici GNU/Linux-a će možda biti iznenađeni što će nakon pokretanja živog ArchLinux-a dobiti samo konzolu i biće u nju ulogovani kao root korisnik. Osnovni (bazni) ArchLinux sistem nema grafičko okruženje kao većina živih sistema drugih distribucija. Upravo isto to će korisnik dobiti i nakon instalacije osnovnog sistema na tvrdi disk. Toplo se preporučuje, čak i iskusnijim korisnicima, da dobro prouče ArchLinux dokumentaciju pre same instalacije, zbog nekih specifičnosti ove distribucije. Manje iskusnima se preporučuje da odštampaju uputstvo za instalaciju ili ga prate na nekom drugom računaru ili sličnom uređaju.

Instalirana osnova ArchLinux-a je sasvim funkcionalni, minimalistički i fleksibilni operativni sistem. Odlikuje ga jednostavnost, mala potrošnja hardverskih resursa i brzina. Kao takav, idealna je osnova za dalju nadogradnju.

Nadogradnja ArchLinux-a

Nadogradnja ArchLinux-a je vrlo jednostavna zahvaljujući Pacman-u i vrlo bogatom skladištu pripremljenih binarnih paketa programa iz svih oblasti primene računara. ArchLinux tim i brojna zajednica okupljena oko ovog projekta redovno održavaju skladišta sa preko 10.000 naslova raspoređenih u 5 glavnih skladišta:

Current – sadrži sve osnovne programske pakete za potpunu instalaciju sistema,
Extra – sadrži programske pakete koji nisu neophodni, ali su dobri dodatni (utility) programi,
Unstable – sadrži pakete programa koji su još uvek u razvoju ili nisu zvanično podržani,
Testing – sadrži pakete koji mogu da prouzrokuju probleme ili još uvek čekaju na izveštaje grešaka (engl. bug),
Community – sadrži pakete koji su proizvedeni od strane korisnika ArchLinux-a, često su to binarni paketi iz AUR-a.

Ako ni ovo nije dovoljno, postoji i velika baza uputstava kako kompajlirati i instalirati dodatne programe iz izvornog koda. Ovo skladište se naziva AUR (Arch User Repository – skladište ArchLinux korisnika). Ova uputstva su u stvari tekstualne PKGBUILD datoteke sa kodom za kompletnu izradu paketa pomoću MAKEPKG komande. U praksi je dovoljno upotrebiti naredbu $ yaourt -S [ime PKGBUILD datoteke] i na osnovu PKGBUILD datoteke, program će se kompajlirati iz izvornog koda i automatski instalirati. U toku ove operacije je moguće i menjati kod u PKGBUILD datoteci u zavisnosti od sopstvenih potreba.

Ovakvo bogatstvo mogućnosti nadogradnje korisnika stavlja na slatke „muke“ izbora i unapređenja ovog sistema. Stoga je vrlo problematično reći koje grafičko okruženje može da ima ArchLinux, jer može da ima bilo koje do sada poznato grafičko okruženje i menadžer prozora, to zavisi samo od korisnika. Ista situacija je i sa podrazumevanim programima. ArchLinux može biti nadograđen sa svim mogućim serverskim tehnologijama ali isto tako i na raskošni desktop ili na strogo profilisanu mašinu koja će obavljati samo jednu bitnu funkciju.

Zaključak

ArchLinux je zreo projekat koji postoji već 10 godina. Dobra koncepcija ove distribucije GNU/Linux-a dovela ga je u prvih 10 najpopularnijih distribucija GNU/Linux-a, iako je namenjen samo naprednijim korisnicima. Stabilna i aktivna zajednica korisnika okupljena oko ovog projekta garantuje mu stabilnu budućnost.

Nadamo se da smo ovim tekstom zainteresovali naše čitaoce za ovu, hvale vrednu, distribuciju. Ovog puta smo izbegli da se bavimo statističkim podacima: koliko tačno u brojkama osnovna instalacija zauzima memorije, koliko brzo reaguje, brzina pokretanja, gašenja sistema i slično. Nismo isprobali ni krajnje granice ove distribucije, na primer: da li stvarno može da se instalira na skromnu Pentium II mašinu. Nešto od ovog ćemo ostaviti za neki drugi put.

Korisni linkovi:
Wikipedia: http://sr.wikipedia.org/wiki/Ar%C4%8D

ArchLinux sajt: https://www.archlinux.org/
Download: https://www.archlinux.org/download/
ArchLinux wiki: https://wiki.archlinux.org/index.php/Main_Page_%28%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8%29
Uputstvo za instalaciju: https://wiki.archlinux.org/index.php/Installation_Guide

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.