Арч линукс

Аутор: Дејан Маглов

ArchLinux је у многим аспектима посебна дистрибуција GNU/Linux-a. Пројекат је независтан, то јест, он није базиран ни на једном већем пројекту, као што је Ubuntu базиран на Debian-у или Mint Linux на Ubuntu. Постојбина му је Канада. Подржан од стране FLOSS заједнице и заједнице корисника, што значи да заједница корисника помаже у решавању грешака. Први пут је објављен као верзија 0.1, са кодним именом Homer, 11.03.2002. године.

Од самог почетка га одликују:

• једноставност и то не само са становишта програмера, него и са становишта корисника;
• „чистоћа“ кода;
• минимализам.

Оно што издваја ArchLinux, у односу на све друге дистрибуције GNU/Linux-a, јесте његов менаџер пакета, Pacman. Pacman је акроним од речи package и manager али и алудира на познатог малог јунака аркадних игрица Pacman-a. Попут малог жутог ждеравца, овај пакет менаџер са лакоћом „гута” припремљене пакете програма и успешно (on the fly) решава све међузависности и евентуалне конфликте.

Управо је Pacman „кривац” што ArchLinux уопште постоји. Наиме, читава дистрибуција формирана је око овог фантастичног алата.

Следећа битна карактеристика ArchLinux-a је његов rolling release model (rolling update). Ово није уобичајен модел надоградње (обнављања) верзија. Ово подразумева континуирани развој програмског система за разлику од већине дистрибуција које периодично избацују нове верзије које се морају реинсталирати или надоградити на постојећу верзију. Код ArchLinux-a је довољно с времена на време обновити постојеће програмске пакете новијим верзијама из званичних складишта. Овај модел надоградње држи ArchLinux и сав инсталирани програм на најновијој верзији (Bleeding edge), који понекад може да буде рискантан јер је недовољно тестиран и понекад, али ретко, нестабилан.

ArchLinux верзије прате ритам реализације GNU/Linux кернела (језгра), што значи да имамо нову верзију ArchLinux-а на свака 3-4 месеца. То је један од разлога што ArchLinux верзије више немају кодно име него само датум објављивања.

Намена

ArchLinux дистрибуција намењена је напредним корисницима GNU/Linux-a. Могло би се рећи да је то једна од дистрибуција која је идеална за наставак учења GNU/Linux-a. Након почетних корака у GNU/Linux-у, направљених у Ubuntu-у или Linux Mint-у, већина радозналих корисника ће пожелети још више контроле над својим системом. ArchLinux је једна од дистрибуција која то дефинитивно омогућава и то са релативно мало муке.

Кориснисници Ubuntu-а или Mint-a не морају годинама да покрену терминал и напишу неку наредбу у терминалу јер све то могу да ураде преко графичког окружења и помоћних графичких utility програма.

ArchLinux је управо оно што замишљају просечни, мање упућени, корисници – „прави линукс“ = терминал, терминал и само терминал.

Са друге стране, могло би се рећи да је ArchLinux оперативни систем који се гради по принципу „уради сам“.

Потребно предзнање за успешно коришћење ArchLinux-а

Гесло којег се ArchLinux придржава је KISS (Keep It Simple, Stupid), у преводу „Не компликуј, глупане!“. Зато га и одликује изузетна једноставност, што омогућава и онима који нису „експерти“ да користе успешно ову дистрибуцију.

ArchLinux је једна од најбоље документованих GNU/Linux дистрибуција на интернету, што додатно поједностављује његово коришћење. Ова документација је толико детаљно написана да скоро потпуни почетник може да инсталира основну поставку ArchLinux-а пратећи је дословце, корак по корак. Када се заврши са основном инсталацијом, корисник добија само солидну базу за даљу надоградњу система. Тек тада корисник мора да искористи своје искуство и ArchLinux претвори у систем по својој мери. Само од корисника зависи да ли ће од основе ArchLinux-а надоградити на сервер, десктоп или нешто треће.

Да се сликовито изразимо, ArchLinux је као LEGO слагалица, која од свог корисника захтева да само препозна коцкице које су њему потребне, а он ће му помоћи да те коцкице поређа у „савршен“ систем. Наравно, „савршен“ је условно. Савршен је за тог корисника, јер је добио оно што је тражио.

Инсталација основног система

Инсталација ArchLinux-а је у нашим условима најлакша sa „живог“ CD-а (bootable USB-а). ISO слика овог CD-а се може преузети са званичних страница ArchLinux-а. Величина слике је 516MB и садржи обе варијанте ArchLinux-а: 32-битну и 64-битну. Намењена је за x86 архитектуру процесора почевши од Pentium II до најновијих процесора.

Мање искусни корисници GNU/Linux-a ће можда бити изненађени што ће након покретања живог ArchLinux-a добити само конзолу и биће у њу улоговани као root корисник. Основни (базни) ArchLinux систем нема графичко окружење као већина живих система других дистрибуција. Управо исто то ће корисник добити и након инсталације основног система на тврди диск. Топло се препоручује, чак и искуснијим корисницима, да добро проуче ArchLinux документацију пре саме инсталације, због неких специфичности ове дистрибуције. Мање искуснима се препоручује да одштампају упутство за инсталацију или га прате на неком другом рачунару или сличном уређају.

Инсталирана основа ArchLinux-а је сасвим функционални, минималистички и флексибилни оперативни систем. Одликује га једноставност, мала потрошња хардверских ресурса и брзина. Као такав, идеална је основа за даљу надоградњу.

Надоградња ArchLinux-а

Надоградња ArchLinux-а је врло једноставна захваљујући Pacman-у и врло богатом складишту припремљених бинарних пакета програма из свих области примене рачунара. ArchLinux тим и бројна заједница окупљена око овог пројекта редовно одржавају складишта са преко 10.000 наслова распоређених у 5 главних складишта:

Current – садржи све основне програмске пакете за потпуну инсталацију система,
Extra – садржи програмске пакете који нису неопходни, али су добри додатни (utility) програми,
Unstable – садржи пакете програма који су још увек у развоју или нису званично подржани,
Testing – садржи пакете који могу да проузрокују проблеме или још увек чекају на извештаје грешака (енгл. bug),
Community – садржи пакете који су произведени од стране корисника ArchLinux-а, често су то бинарни пакети из AUR-а.

Ако ни ово није довољно, постоји и велика база упутстава како компајлирати и инсталирати додатне програме из изворног кода. Ово складиште се назива AUR (Arch User Repository – складиште ArchLinux корисника). Ова упутства су у ствари текстуалне PKGBUILD датотеке са кодом за комплетну израду пакета помоћу MAKEPKG команде. У пракси је довољно употребити наредбу $ yaourt -S [ime PKGBUILD datoteke] и на основу PKGBUILD датотеке, програм ће се компајлирати из изворног кода и аутоматски инсталирати. У току ове операције је могуће и мењати код у PKGBUILD датотеци у зависности од сопствених потреба.

Овакво богатство могућности надоградње корисника ставља на слатке „муке“ избора и унапређења oвог система. Стога је врло проблематично рећи које графичко окружење може да има ArchLinux, јер може да има било које до сада познато графичко окружење и менаџер прозора, то зависи само од корисника. Иста ситуација је и са подразумеваним програмима. ArchLinux може бити надограђен са свим могућим серверским технологијама али исто тако и на раскошни десктоп или на строго профилисану машину која ће обављати само једну битну функцију.

Закључак

ArchLinux је зрео пројекат који постоји већ 10 година. Добра концепција ове дистрибуције GNU/Linux-a довела га је у првих 10 најпопуларнијих дистрибуција GNU/Linux-а, иако је намењен само напреднијим корисницима. Стабилна и активна заједница корисника окупљена око овог пројекта гарантује му стабилну будућност.

Надамо се да смо овим текстом заинтересовали наше читаоце за ову, хвале вредну, дистрибуцију. Овог пута смо избегли да се бавимо статистичким подацима: колико тачно у бројкама основна инсталација заузима меморије, колико брзо реагује, брзина покретања, гашења система и слично. Нисмо испробали ни крајње границе ове дистрибуције, на пример: да ли стварно може да се инсталира на скромну Pentium II машину. Нешто од овог ћемо оставити за неки други пут.

Корисни линкови:
Wikipedia: http://sr.wikipedia.org/wiki/Ar%C4%8D

ArchLinux sajt: https://www.archlinux.org/
Download: https://www.archlinux.org/download/
ArchLinux wiki: https://wiki.archlinux.org/index.php/Main_Page_%28%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8%29
Упутство за инсталацију: https://wiki.archlinux.org/index.php/Installation_Guide