Ugovor Republike Srbije sa Majkrosoftom (1. deo)

Autor: Dejan Maglov

Cilj ovog članka je da skrene pažnju naših čitalaca, i javnosti uopšte, na jedan vrlo važan događaj koji je prošao prilično neopažen, u dubokoj senci sporazuma Beograda i Prištine.

Nemamo nameru da kritikujemo sadašnje vladajuće stranke zbog jednog ugovora sa kojim se ne slažemo; kritika je prvenstveno usmerena ka lošim ili nikakvim strategijama razvoja ne samo IT industrije, nego industrije uopšte. Ovo je odgovornost sadašnjih vladajućih stranaka ali i svih prethodnih Vlada koje nisu definisale realne strategije razvoja svih oblasti značajnih za ukupan razvoj države. Još uvek lutamo i ne znamo šta želimo da postignemo. U kom smeru želimo da se odvija razvoj naše države u svim sferama?

Svaki programer razvoj nekog programa počinje algoritmom, u kojem analizira potrebne funkcije novog programa, potrebne uslove, postojeće već gotove alate, alate koje tek treba da razvije, procenjuje vreme razvoja, cenu itd. Inženjeri svoj posao takođe počinju analizom problema i planom realizacije. Treba imati u vidu da se i od najmanjeg preduzetnika traži da prvo napravi biznis plan, pa tek onda da zatraži sredstva i započne realizaciju svog projekta.

Jedino političari misle da im plan (strategija) nije potreban. Ako strategija u nekom slučaju ipak postoji, onda je obično megalomanska, ili samo oslikava postojeće stanje, a često se dešava da strategije pojedinih oblasti nemaju nikakve veze sa potrebama strategije iz druge oblasti (npr. strategija obrazovanja nema veze sa strategijom razvoja industrije, poljoprivrede i slično).

Niko normalan od Vlade ne traži da sve drži čvrsto u svojim rukama. Vreme državnih preduzeća je prošlo. Vlada ima i finije instrumente kojima može da usmerava razvoj društva i bez čvrste ruke. Zapravo, jedino Vlada ima pun uvid u celokupno društvo, a prema tome i odgovornost za balansiran razvoj istog.

Nepostojanje jasnih strategija zbunjuje svakog. Zbunjuje učenike – šta studirati? Zbunjuje postojeća preduzeća – u šta investirati? Zbunjuje preduzetnike – koji biznis pokrenuti? Zbunjuje bankare – kojem preduzetniku odobriti kredit i po kojim uslovima? Zbunjuje samu Vladu – kojoj oblasti dati veće subvencije, podsticajna sredstva, subvencionisane kredite, bankarske garancije i sl.

Vladanje po principu „gašenja požara”, definitivno dokazano, nije dobro.

Ugovor Republike Srbije sa Microsoft-om

Ugovor o saradnji Microsoft-a i Vlade Srbije o licenciranju i servisiranju računarskog softvera u državnim organima je upravo posledica vladanja po principu „gašenja požara” a ne na osnovu neke strategije razvoja. Mnogo je dokaza za tu tvrdnju, ali su uglavnom svi posredni.

Sadašnja Vlada je problem modernizacije i legalizacije softvera u svojim organima nasledila od prošle Vlade. Pregovore je počela prošla Vlada, a sadašnja ga je samo efikasno završila.

Da li je moralo da dođe do ove modernizacije i legalizacije? Da, moralo je. Da li je moglo i na neki drugi način, sistematičan, štedljiviji, sa više pogleda u budućnost? Verovatno je moglo, ali ne u Srbiji i ne u ovom trenutku. Sa svih strana priterani u ćošak, nagomilani problemi moraju da se rešavaju brzo i efikasno. Verovatno sad nemamo vremena za duge analize, projektovanje potreba za tri do pet godina narednih, upoređivanje sa drugim rešenjima koja mogu, ali i ne moraju da budu bolja.

Vlada je efikasno rešavala problem koji joj je stigao na sto i to nije toliki problem. Jedan od problema je u državnim službama, koje su se pri trebovanju potrebnog softvera ponašale neracionalno, ne sagledavajući sve mogućnosti koje su u tom trenutku imale u opticaju. S tim u vidu, možda je na nekim mestima moglo i da se uštedi, koliko toliko, na vlasničkim licencama, koristeći slobodne programe kao alternativu.

Umanjenje štete

Ovog puta nije bilo vremena da se proverava da li su to stvarne potrebe ili je sve trebovano po principu „ne pitam za cenu”. Vlada je centralnom nabavkom izdejstvovala popust od 30% i plaćanje u tri rate, što je verovatno dobar dogovor. Ugovorom su obuhvaćene trajne licence za Microsoft-ove proizvode za potrebe organa državne uprave sa periodom održavanja i osiguranja u trajanju od tri godine. Ovo će omogućiti da i nakon isteka perioda održavanja softver u trenutnom stanju bez obnavljanja (update) i unapređenja (upgrade) ne bude nelegalan i kao takav će moći da se koristi još neko vreme dok zadovoljava potrebe.

Kad već srpski poreski obveznik daje toliki novac, a u pitanju je cifra od 27 miliona dolara, po kursu na dan potpisivanja krovnog ugovora, Vlada ide i pregovara sa svima i predstavlja velikim IT kompanijama mogućnosti investiranja u Srbiju. Pravo je vreme za započinjanje takvih pregovora kada se već nosi „brdo para”. Na neki način su naterani da nose „brdo para”, ali ne i da otvaraju priču o investiranju, što su oni ipak učinili.

Da li će i biti tih investicija, ne zavisi samo od Vlade. Nama ostaje samo da se nadamo.

FOSS zajednica Srbije i ugovor sa Microsoft-om

Ima mnogo razloga zašto je FOSS zajednica protiv ovakvog ugovora sa Microsoft-om. Većina tih primedbi je vrlo logična:

  1. Vlada se zalaže za štednju, a samo na licence daje 27 miliona dolara (trogodišnja prosečna bruto plata za 750 ljudi)
  2. Vlada se zalaže za otvaranje novih radnih mesta, a pare daje stranoj kompaniji za gotovo rešenje (ne računamo na nekoliko desetina zaposlenih u posredničkoj firmi)
  3. Vlada ne misli na državnu bezbednost stvaranjem zavisnosti od jedne kompanije.

Osim ovih direktnih primedbi na ugovor sa Microsoft-om, tu su i primedbe na opšte zanemarivanje FOSS-a u Srbiji:

  1. Strategija obrazovanja totalno je zanemarila postojanje open source softvera
  2. Državni servisi totalno zanemaruju postojanje korisnika open source softvera
  3. OSS projekti kao da se ne uzimaju u obzir kada se priča o razvoju IT industrije

Pozitivnih primera primene FOSS-a ima i u svetu i kod nas. Možemo slobodno reći da je Microsoft-u ostalo samo još jedno carstvo u kojem vlada, a to je desktop platforma, te da u svim ostalim segmentima IT industrije zaostaje za konkurencijom. Odavno nije broj jedan na serverima (Linux je vladajuća platforma među serverima), među super kompjuterima nikad nije ni pokušao da bude konkurencija Linux-u. Na tablet računare i mobilne telefone nije obratio pažnju pa ga je konkurencija pretekla i sada i tu vlada Google Android (koji takođe ima Linux kernel).

Sve ovo pokazuje da je FOSS ozbiljna platforma i ozbiljan segment IT industrije koju nije pametno ignorisati.

Suviše je laički rezon povezati slobodnu licencu i otvoreni kôd i reći da u toj industriji nema zarade. Kôd jeste otvoren, licence jesu slobodne i besplatne, ali usluge vezane za taj softver nisu. Kada tu dodamo i OSS komercijalne programe, jasno je da je i open source ozbiljna IT industrija. Dokaz za to su firme Red Hat, Novell i mnoge druge.

FOSS mnogo zavisi od države i pozdravlja svako uvođenje reda i suzbijanje piraterije. Za FOSS zajednicu Srbije je „pucanj u prazno”, ako u borbi države protiv piraterije, država ode u uvođenje monopola jedne kompanije. Lični primer države koja ukida pirateriju u svojim organima i tera druga pravna i fizička lica, koja imaju potrebe da elektronski komuniciraju sa državom, da budu legalni, dobar je način za suzbijanje piraterije. Nije dobro ograničiti se samo na softver jedne kompanije.

Open source je legalan

Pitanje osnovnih ljudskih prava i sloboda jeste postojanje izbora. Država ima pravo da bira softver koji želi. Ako je vlast odgovorna, izabraće najbolje i najsigurnije softvere sa najboljim odnosom cene i kvaliteta. Ono što država ni u kom slučaju ne sme, jeste da svojim građanima ukine mogućnost izbora. Građanin, preduzimač i preduzeće moraju da imaju pravo da biraju legalni softver prema svom novčaniku, potrebama, afinitetima.

Zamislite samo apsurd da firma koja se bavi održavanjem Linux servera, mora da ima makar jedan Windows računar da bi komunicirala sa državom. To je za nju jedan apsolutno nepotrebni trošak. Fizičko lice koje je Linux korisnik mora da instalira legalni Windows da bi izvadilo izvod iz matične knjige rođenih. Zašto?

Korisnici FOSS-a nisu nelegalni i ne smeju biti pogođeni borbom protiv piraterije.

Monopol nikad nije dobar

Tržišna ekonomija se uvek oštro suprotstavlja stvaranju monopola. Svojevremeno je Microsoft plaćao milion dolara dnevno kaznu, jer je njihov internet pregledač (Internet Explorer) zauzeo monopolski položaj na tržištu, a bio je i povlašćen jer je podrazumevano bio instaliran u Windows operativni sistem. Tada su drugi proizvođači internet pregledača imali snage da tuže Microsoft za monopolski položaj. Danas građani Srbije nemaju ni snage ni mogućnosti da tuže državne organe Srbije, zato što su u monopolski povlašćen položaj postavili Microsoft-ov operativni sistem kroz servise državne uprave (eUpravu).

Ne postoji nijedan dokaz da će monopolista, ako zaradi više, investirati u područje gde već ima monopolski položaj. Svi ostali će biti potpuno obeshrabreni da uopšte počnu da investiraju i da se bore protiv pravog monopola.

Domaćoj IT industriji onda preostaje samo da razvija aplikacije i usluge samo za jednu platformu.

Za kraj prvog dela

Ovim člankom o srpskoj IT sceni smo tek zagrebali po površini problema. Ugovor sa Microsoft-om, za Microsoft proizvode za potrebe organa državne uprave, samo je povod za ovu široku priču o problemima IT industrije u Srbiji, pravu, slobodama, dostupnosti informacija, zabludama i predrasudama.Nastavak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.