Уговор Републике Србије са Мајкрософтом (3. део)

Аутор: Дејан Маглов

Реализација стратегије развоја електронске управе у Републици Србији

У прошлом броју ЛиБРЕ! часописа смо спомињали званичну Владину Стратегију развоја електронске управе у Републици Србији. Овог пута ћемо мало анализирати тренутно стање реализације те стратегије.

С обзиром да је та стратегија била орочена до краја 2013. године, сада је право време да видимо шта је била намера стратегије, а шта је на крају реализовано. Вратимо се опет на начела стратегије из тог документа како бисмо прокоментарисали сваку ставку.

Реализација визије и општих циљева е-управе темељи се на следећим начелима:

1. Начело коришћења расположивих података по службеној дужности

Пре неколико дана, аутор овог текста је био у прилици да присуствује процесу продужења биометријске личне карте једног члана породице. За замену биометријске личне карте довољно је понети само важећу личну карту и уплатнице потребних такси. Овај део је сасвим у складу са првим начелом. Важећа лична карта је довољна за идентификовање лица и улазак у његову базу података где службено лице може да провери да ли је лице држављанин Републике Србије, где је рођено и где је пријавило своје пребивалиште. Оно што је било шокантно је шта се налази у тој бази података и како је документовано да сте рођени и да сте држављанин ове државе. Логично би било да се ти подаци налазе у неком централном регистру који је повезан са локалном испоставом МУП-а. Овај исти регистар би могао да служи и за издавање писаног уверења о држављанству (извода из матичне књиге рођених) на захтев грађанина или неког другог органа који има потребу за таквим податком о грађанину. У пракси то није тако. Сада се у бази података грађанина налазе електронске фотокопије оригинала уверења о држављанству, извода из матичне књиге рођених итд. Да несрећа никад не иде сама, скенери им нису били довољно добри, па врло често такве копије нису довољно читљиве, те се може десити да вас врате са шалтера и да траже да поново донесете папирна уверења о држављанству и о изводу из матичне књиге рођених.

2. Начело јединственог шалтера

Шалтер у МУП-у је само један од примера. Ако МУП нема приступ централном регистру, него за своје потребе фотокопира папирне документе, онда прича о једном шалтеру „не пије воду”. То још не функционише. Ако једноставна процедура, као што је замена биометријске личне карте, не функционише на једном шалтеру, шта очекивати од добијања дозволе за градњу или неке друге мало компликованије дозволе.

3. Начело доступности јавних информација у електронској форми

У овој области је направљен највећи напредак у односу на време усвајања стратегије. Покретањем портала http://www.euprava.gov.rs обједињују се на једном месту информације и сервиси е-управе Србије. Овај портал је омогућио лакши приступ јавним информацијама. Јавне дискусије о предлозима закона су, захваљујући овом порталу, постале свима доступне. Доступне су адресе свих органа управе Републике Србије са упутствима како и на којој адреси тражити информације од јавног значаја.

Сада је већи проблем наћи вест да нека информација постоји, него добити бесплатно тај документ у електронском облику.

4. Начело доступности електронских услуга

Начело доступности електронских услуга је мало широк појам. Тешко је ово коментарисати у целини по принципу ово је испуњено или није. Овде треба прво видети да ли уопште има доступности сервисима, којим сервисима и у ком проценту, па тек онда проучити да ли су ти сервиси, и у којој мери, доступни особама са инвалидитетом, корисницима слободног софтвера и осталим „мањинама”.

Портал нуди 161 услугу грађанима (физичким лицима) од којих се 77 могу извршити електронским путем. Суштина портала није да све те услуге сам реализује, већ само да повезује све услуге на једном месту. Пошто је већина тих услуга у надлежности локалних самоуправа, овлашћених правних лица, доступност истима зависи од ангажовања појединих локалних самоуправа и тих овлашћених правних лица. Ако живите у Београду, већина ових сервиса ће вам бити доступна. Што се тиче других општина у Србији, ситуација је више лоша него добра. На пример, Извод из матичне књиге рођених електронски можете извадити у Опову и Ковачици (општине града Панчева), али не и у централној панчевачкој општини. Исту радњу не могу обавити ни грађани Новог Сада. Нисмо сигурни у потпуности шта је главни разлог за овако шаренило у доступности електронским услугама, али можемо да претпоставимо да је разлог томе непостојање централног регистра. Постоји најава да ће од маја бити покренут централни регистар Матичних књига у Пошти Србије па ће вероватно и доступност бити боља.

О доступности електронских услуга особама са инвалидитетом, корисницима слободног софтвера, „паметних” телефона и осталим „мањинама” тешко је и причати, ако смо већ утврдили да многи сервиси нису доступни чак ни у већим градовима, а камоли у мањим општинама.

5. Начело незанемаривања класичних облика пружања услуге

За сада, класични услови пружања услуга су још увек доступни грађанима. Прво укидање класичног пружања услуге за привредне субјекте се требало десити 01. 01. 2014. када су требале све фирме да своје пореске пријаве извршавају искључиво електронским путем. Ова обавеза је сада одложена до 01.06.2014. и то више због неспремности неких градова за примање оваквих пријава, него што је то због неспремности привреде да пређе на овај сервис. Питање је да ли је то толико лоше што се инсистира на примени електронске пријаве пореза и укида услуга класичне пријаве пореза. Уштеда времена је евидентна, администрација је мања, једино што је проблем је то што нико није спреман 100% за ту транзицију, ни предузећа ни књиговодствене фирме ни пореска управа, а питање је и да ли је и сам електронски систем спреман.

6. Начело примене ИКТ-а у новим услугама

Ово начело није баш написано једносмислено, и ми заправо нисмо успели са великом сигурношћу да растумачимо на шта се ово односи. Ако се мислило на укључивање мобилних телефона као комуникационог канала за нове сервисе е-управе, онда то није била лоша идеја. Није реализована, али постоји експеримент који је још у пробном периоду. Наиме, постоји сервис SMS заказивања термина за личне карте и пасоше на територији општине Савски венац у Београду. Овај сервис није бесплатан. Тарифира се ценом класичног SMS-а. С обзиром да се реализује кроз SMS дијалог (више SMS-ова), једно заказивање кошта око 80 динара. Ово није свакако нешто што ће да препоручи овај сервис корисницима. Наше мишљење је да би било боље да се ишло на развијање Android апликација, с обзиром на раширеност те платформе.

7. Начело избегавања технолошке зависности

Читајући стратегију, човек стиче утисак да ју је писао неко ко познаје слободан софтвер. Писац стратегије, ако баш не фаворизује FOSS, онда га барем ставља у исту раван са власничким софтвером. У реализацији стратегије слободан софтвер је маргинализован. Употребљени су углавном власнички софтвери. Изузетак је само Firefox, и то више из разлога што је популаран и на власничком оперативном систему. Стиче се утисак да то што поједини сервиси е-управе раде на Linux-у је више производ случајности (постојање верзија власничког софтвера која се може портовати на Linux: AdobeReader, Java7 Runtime ) него стварне намере да се избегава технолошка зависност. Без обзира да ли су случајно или намерно изабрани баш ови софтвери који су неопходни за сервисе е-управе, они ипак раде на слободним оперативним системима, и тиме је са стране државе ипак донекле обезбеђена интероперабилност. Већи проблем праве фирме које обезбеђују електронске сертификате. Предузећа која су добила одобрења и постала сертификациона тела су: Јавно предузеће ПТТ саобраћаја „Србија”, Привредна комора Србије, Halcom и МУП РС. Једино ПТТ нуди читач картица Omniкеy који наводно има 32-битни и 64-битни Linux драјвер (енгл. driver). Нисмо још сигурни да ли и овај модел ради на Linux-у и да ли је подржан са осталим потребним софтвером. До краја овог серијала обезбедићемо вам и ове информације. Без барем једног сертификацоног тела које обезбеђује опрему која ради и на слободном софтверу, не можемо да тврдимо да је обезбеђена интероперабилност и да је избегнута техничка зависност.

8. Начело поновног коришћења софтверских решења

Ово начело се углавном односи на развијена софтверска решења за потребе искључиво е-управе. Писац стратегије је вероватно имао на уму развијање софтвера за е-управу, а не само употребу готових решења. Само OSS модел може да обезбеди поновно коришћење, модификацију дела или целине софтверског решења. Без отвореног кôда то је практично неизводљиво. С обзиром на претежну употребу власничког софтвера затвореног кôда и готових решења, питање је да ли је било уопште потребно ово стратешко начелo у развоју е-управе.

9. Начело информационе безбедности

Сигурност и поузданост софтверских решења затвореног кôда ће увек бити у питању. Од власника софтвера зависи његова сигурност и поузданост. Корисник не може да утиче на то. Афера Едвард Сноуден (енгл. Edward Snowden) је отворила Пандорину кутију и разоткрила низ намерних остављања задњих врата у власничком софтверу која упркос томе што су на време откривена, нису била закрпљена од стране власника софтвера. Зато је питање колико се може веровати софтверу затвореног кôда. Апсолутна сигурност и поузданост не постоји, али код OSS решења сте сами одговорни за сигурност, а код власничких решења затвореног кôда морате да верујете на реч.

10. Начело кадровске оспособљености

Ово је кључно начело спровођења ове стратегије. Потребан услов за спровођење стратегије која подразумева развој и употребу OSS-а је да постоје стручњаци који добро познају и власнички и слободан софтвер. Потребно јесте, али није и довољан услов. Без политичке подршке OSS решењима нема реализације система базираних на OSS-у или барем мешовитог система.

Уместо закључака

Ова анализа Стратегије развоја електронске управе у Републици Србији показује тренутно стање. Показали смо да је постојала стратегија која је подразумевала укључивање и развој слободног софтвера у сервисе електронске управе. Изведбу видимо сада, 4 године после. Сервиси постоје, али нису у потпуности комплетирани. Само делимично су интероперабилни и засновани су на власничком софтверу.

Демократија претпоставља владавину већине над мањином. Временом се показало да ни тај систем није најбољи па је демократски систем мало модификован. Сада је у примени демократија која подразумева владавину већине на мањином али са законском заштитом основних мањинских права. Чак и да се занемаре сви бенефити од коришћења слободног софтвера, држава би морала кориснике FLOSS-а третирати као све остале мањине и заштитити њихова основна права.

У Србији није постојала политичка воља да се улаже и развија OSS па чак ни да се заштите права FLOSS корисника. Ово посредно успорава даље ширење OSS IT индустрије у Србији, али о овоме ћемо неки други пут.

Претходни део | Наставак

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.