Програми за превођење програма

Аутор: Слободан Николић

Иза GNU/Linux оперативног система не стоји велика корпорација која се посвећује локализацији само ако за то има економског интереса. Превођењем се може бавити било која група или појединци који поседују вољу, слободно време и знање. Програми које користимо на Linux-у се последњих година све више преводе уз помоћ сервиса базираних на web-у, а најпознатији од њих су Transifex, Pootle, Rosetta и POEditor. Такви сервиси су се показали практичним у раду, па су многи пројекти, који су се пребацили на такав вид локализације, постигли већи проценат преведености и повећали су број доступних језика.

Ако вам не одговарају овакве платформе за превођење, или немате редован приступ истима, остаје вам могућност превођења помоћу наменских програма. Оно што је добро, у већини случајева, јесто то што web сервиси омогућују да, ако сте програм превели на свом рачунару, отпремите датотеку са преводом. Као два формата са којима се најчешће сусрећемо у превођењу, могу да се издвоје „.po” и „.ts”. За њихово уређивање постоји више наменских програма, а њихови најпознатији представници су Qt Linguist за превођење Qt програма (.ts) и Poedit, за руковање „.po” датотекама.

Qt Linguist је алат који омогућава једноставно превођење Qt апликације. Покретањем програма добићемо главни прозор који је подељен на неколико делова и подразумева се да је његов кључни део, који садржи текст за превођење, увек видљив. Остале делове додајемо онако како нам одговара, преко менија Views. Додатим одељцима се може мењати величина и могуће их је премештати кликом на њихов наслов и превлачењем на жељено место. Одељак Context се обично приказује на левој, а део Strings на десној страни; фразе се постављају испод главног дела где су линије са преводом.По учитавању „.ts” фајла, потребно је у одељку Context одабрати неку од ставки. Пошто је одаберемо у одељку Strings, испод наслова Source text ће се појавити линије које треба превести. Потребно је обратити пажњу на иконе које се налазе на почетку свих ставки. Зелена боја означава да су све линије преведене и исправне, док жута указује да су све линије преведене, али да најмање једна није прошла валидациони тест. Видљив знак питања означава да најмање једна линија није преведена. Када преведемо одређени израз или реченицу, за њено чување биће потребно да притиснемо зелено дугме у траци где се налазе алати, или да кликнемо на икону лево од одабране линије у одељку Source text. Уз сваку преведену линију преводилац може да дода и сопствени коментар.

Могући преводи приказани су у одељку Phrases and quesses и довољно је кликнути на неку од понуђених опција да би она била учитана као превод. Qt Linguist ће својим валидационим тестом проверавати ваше преведене линије, а евентуалне грешке ће пријављивати у одељку Warnings, који се обично налази у доњем десном углу. Да бисте одредили који валидациони тестови ће бити укључени, кликните на ставку Validation, у траци где се налазе алати. Qt Linguist у новијим верзијама има могућност да истовремено учитава и обрађује више преводилачких фајлова. Ово је корисно када неки други језик познајемо боље од енглеског, па нам он може послужити као основа за превођење.

Ако по завршетку превођења желимо да сачувамо фајл са „.qm” екстензијом, у менију се бира опција File – Release. Ако у менију изаберемо опцију Save as…, добијамо могућност да излазни фајл буде ускладиштен као изворни (ts), али и да буде извезен са екстензијама po, xlf и gph (за Qt Linguist фразе).

Библиотека gettext је најучесталији начин локализације када се ради о Linux дистрибуцијама и пратећим програмима. За превођење „.po” датотека могу послужити и класични текстуални едитори, али препорука је да се користе специјализовани програми зато што поседују додатне функције. Као такве се истичу: евидентирање непреведених или неисправних линија, претрага у изворном или преведеном тексту, коришћење преводилачке меморије, разне контроле итд. Poedit је оптималан комад софтвера који ће својим корисницима омогућити удобан рад са преводилачким датотекама. Аутор програма је Vaclav Slavik, а Poedit је доступан у ризницама најпознатијих Linux дистрибуција, као и за оперативне системе Windows и Mac OS X.

Када се покрене Poedit, потребно је да се одлучите између две опције, да отворите постојећу „.po” датотеку и уредите превод, или да креирате нови превод из постојеће „.po” или „.pot” датотеке. Ако се одлучимо за креирање новог превода, потребно је прво попунити својства каталога, као што су: име пројекта и верзија, језик, облици за множину, тим, е-пошта, кодирање, путање извора итд. Графичко сучеље програма можемо користити и на српском језику, а у главном прозору се могу видети три одељка: за изворни текст, за преведени и напомене за преводиоце.

Управљање програмом је врло једноставно и не би требало да представља проблем ни потпуним почетницима у области превођења. За лакше кретање кроз линије са преводом, препоручује се коришћење тастерских пречица CTRL+стрелице. Ставка у менију Приказ доноси неколико опција које можете укључити ако вам одговарају, као што су: наводници, прозор за коментаре и начин сортирања. Потребно је обратити пажњу на опције које могу бити корисне, под ставком Каталог: провери ваљаност превода и попуни преводе који недостају помоћу меморије.

Када завршимо са превођењем, избором опције Сачувај као добићемо две датотеке са екстензијама „.po” и „.mo.” То нам омогућава да одмах испробамо стање преведеног програма убацивањем „.mo” датотеке на одговарајуће место. Ако се ради о ћирилици, исправна путања за .mo датотеку је /usr/share/locale/sr/LC_MESSAGES. Ако вам буде потребно, Poedit поседује и опцију да извезе датотеку као HTML.

* * *

Како услед дуготрајне употребе оба програма нисмо приметили никакве неочекиване падове или проблеме у раду, уверавамо преводиоце да могу бити сигурни да ће њихов радни материјал бити сачуван. Једноставна и интуитивна графичка сучеља пружају конзументима сасвим довољан број опција за квалитетан допринос локализовању софтвера. Верујемо да ће и потпуни почетници у преводилачким водама веома брзо моћи да схвате како програм функционише и да неће имати никаквих проблема у раду са „.po” и „.ts” датотекама.