Izgubljeni heroji „Blečli parka”

Autor: Dejan Čugalj

G.H. Hardi: „Prava matematika nema uticaj na rat.” - odbrana matematičara, 1940. godina.

Bil Tat – britanski matematičar, verovatno niste čuli za njega, 1942. godine je izveo ogroman poduhvat koji je skratio rat dve godine (barem po rečima Ajzenhauera) i spasio milione života. Nažalost, njegova veličina je preminula 2002. godine obavijena velom tajne i nikada zvanično nije priznato njegovo dostignuće.

Tomi Flauers – bivši inženjer poštanskog saobraćaja, pretvorio je matematičke ideje Tata u prvi računar, a to nije bio „ENIAC1. Preminuo je 1998. godine, a pretpostavljamo da nikada niste čuli ni za njegovu veličinu.

Ovi umni giganti „Blečli parka” omogućili su Britaniji da dešifruje strogo poverljivu mašinu koju je koristio Hitler da diriguje drugim svetskim ratom, a to nije bila „ENIGMA”, nego nešto mnogo tajnije i značajnije. Velika je verovatnoća da niste čuli ni za ovo. Neki kažu da je to bio Hitlerov Blekberi (BlackBerry).

Bil Tat

Tomi Flauers

***

1939. godine „Blečli park” je postao ratni štab MI6 (britanske vojne obaveštajne službe). Do danas je procurelo u javnost i dokumentovano brojnim filmskim dokumentarcima samo da je tu Alan Tjuring uspeo da dešifruje nemačku mornaričku šifru poznatu kao „ENIGMA” i uveliko doprineo pobedi saveznika, a to je samo deo priče koji je ispričan.

U Blečli parku su bila tri heroja: Alan Tjuring, Bil Tat i Tomi Flauers. Od njih trojice jedino Alanu Tjuringu je priznat deo zasluga za pobedu saveznika u Drugom svetskom ratu. Pregledom otkrivenih podataka, danas možemo da tvrdimo da je „ENIGMA” već sa početka drugog svetskog rata bila zastarela tehnologija. Zbog toga je bilo lako skinuti veo tajne sa ovog uspeha heroja Blečli parka.

Bil Tat, koji je dešifrovao „TANI sistem”, (TANI) i Tomi Flauers, koji je samo svojom intuicijom i znanjem sklopio prvi računar na svetu („KOLOS”) u svrhu bržeg dolaženja do informacija razbijenog koda „TANI” tako da zastarelost šifrata bude svedena na minimum – radili su na novoj generaciji mašina za šifrovanje. Ova tehnologija je bila prepoznata kao tehnologija budućnosti pa i danas iznad informacija o tim tehnologijama stoji natpis „vrhunska tajna” (eng. Top Secret). Upravo ovaj veo tajni oko šifrata „TANI” i prvog računara je rezultirao iskrivljenju istorije informatike.

Za uspehe u prvim godinama rata je zaista zaslužno razbijanje „ENIGMA” šifrata i to nije sporno, ali krajem 1941. godine u etru planete se začuo novi zvuk. To je bila nova mašina za šifrovanje; nije bila zasnovana na „Morzeu”, već je radila na principu teleprintera.

Jedna od ključnih ideja Hitlerovog ratovanja je bila u velikoj mobilnosti i brzom delovanju trupa na terenu, a da bi se to izvelo, komunikacija je isto tako morala da bude u najmanju ruku putem radio signala.

Razlika je ogromna. Razlika je u količini podataka koji može da se prenese ovim „tajnim” putem. Prvi svetski rat je bio zanimljiv jer su se šifrovane poruke bazirale na rečima, dok je Drugi u potpunosti otvorio vrata današnjoj kriptografiji, a to je matematika.

Originalan nemački kôdni naziv za ovaj šifrat bio je „LORENC”. Britanska obaveštajna služba mu je dala nadimak „TANI”. Čak ni dan danas nije baš poznato kako je sve nastalo, ali pouzdano se zna da je tajnu mašinu Hitler nazvao „Gehajmšrajber” (nem. Geheimschreiber) – mašina tajni.

U srž i tehnologiju šifrovanja „LORENC” šifrata nećemo ulaziti u ovom članku, ali verujte nam na reč – nije bila jednostavna. Može se pretpostaviti da je inspiracija Šenonovog 2 rada slučajnosti bila upravo ova tehnologija iz Drugog svetskog rata.

Ono čime se Treći rajh vodio je „sigurna” šifrovana veza, koju niko nije smeo da dešifruje. Prenošenje šifrovanih poruka pomoću radio signala je dalo obaveštajnim službama mogućnost presretanja poruka poslatih radio talasima. Da li se ovo i danas dešava? Imamo li sigurnost u našim šifrovanim podacima današnjice?

Ono što je usledilo nakon proboja ovog „neuhvatljivog” šifrata je upravo ono što je princip današnjice, kao neka vrsta protokola koji mora da se ispoštuje u perfektnom šifarskom Šenonovom sistemu:

  1. NIKADA, NIKADA, NE KORISTITI DVA PUTA ISTI KLJUČ ZA ŠIFROVANJE.
  2. NIKADA, NIKADA, KLJUČ NE SME DA SE ŠALJE ISTIM KOMUNIKACIONIM KANALOM KAO PORUKA.
  3. NIKADA, NIKADA, KLJUČ NE SME DA BUDE MANJI NEGO ŠTO JE PORUKA (engl. one time pad).
  4. NIKADA, NIKADA, NE SMEMO DA SAKRIVAMO SISTEM ŠIFROVANJA, SVE MORA DA JE OTVORENOG KÔDA.

Najveći propusti kriptologije, koji su uočeni baš u Drugom svetskom ratu, jesu pokušaj sakrivanja sredstava kojim se generiše tajna poruka i nepoznavanje Šenonovih krajnjih granica informacija. Kada kažemo „sredstvo i sakrivanje”, mislimo na algoritme. Postavlja se pitanje zašto je danas kriptologija sigurnija nego četrdesetih i pedesetih godina prošlog veka?

Danas, uprkos tome što su algoritmi za kriptografiju otvorenog kôda, tajnost informacija je na višem nivou nego što je to bilo dok je algoritam bio strogo poverljiv. Tajnost tajnih podataka se ne zasniva na tajnosti algoritama koji generišu taj isti „tajni izlaz” (eng. cipher text) nego u nemogućnosti matematičke inverzne funkcije koja bi šifrovan tekst otvorila. Ovde se vidi da je svrha strukture otvorenog kôda kao jednog od značajnih delova današnje kriptologije ona koja ga čini sigurnim i svima dostupnim.

Sada, kada se sa ove distance osvrnemo na Drugi svetski rat, možemo videti koliko smo bili blizu apokalipse. Naime, Albert Ajnštajn je već 1944. godine imao u rukama recept za nuklearnu bombu, Šenon je mogao već u to vreme da nam predoči 100% siguran šifrat (tzv. Hitlerovu super šifru), ali ipak, sreća nas je poslužila da čovečanstvo tada nije bilo spremno da upotrebi svu raspoloživu tehnologiju.

Albert Ajnštajn, „Četvrti svetski rat će se voditi toljagama.”

***

Zaboravljeni heroji Blečli parka, iako su odigrali važnu ulogu u pobedi saveznika u svetskom ratu, postali su žrtve „top secret” doktrine, potpuno su zaboravljeni i nestali su iz istorije.

Zaključak ovog članka je da je ideologija otvorenog kôda sasvim sigurno tu da nam pomogne i da otvori vrata ka većoj sigurnosti, novim idejama i kvalitetu same infrastrukture sistema koju svi zajedno razvijamo.


1 engl. Electronic Numerical Integrator And Computer – prvi digitalni elektronski računar

2Klod Elvud Šenon (eng. Claude Elwood Shannon) (1916-2001) – Američki naučnik i inženjer

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Time limit is exhausted. Please reload CAPTCHA.