Изгубљени хероји „Блечли парка”

Аутор: Дејан Чугаљ

Г.Х. Харди: „Права математика нема утицај на рат.” - одбрана математичара, 1940. година.

Бил Тат – британски математичар, вероватно нисте чули за њега, 1942. године је извео огроман подухват који је скратио рат две године (барем по речима Ајзенхауера) и спасио милионе живота. Нажалост, његова величина је преминула 2002. године обавијена велом тајне и никада званично није признато његово достигнуће.

Томи Флауерс – бивши инжењер поштанског саобраћаја, претворио је математичке идеје Тата у први рачунар, а то није био „ENIAC”¹. Преминуо је 1998. године, а претпостављамо да никада нисте чули ни за његову величину.

Ови умни гиганти „Блечли парка” омогућили су Британији да дешифрује строго поверљиву машину коју је користио Хитлер да диригује другим светским ратом, а то није била „ЕНИГМА”, него нешто много тајније и значајније. Велика је вероватноћа да нисте чули ни за ово. Неки кажу да је то био Хитлеров Блекбери (BlackBerry).

***

1939. године „Блечли парк” је постао ратни штаб MI6 (британске војне обавештајне службе). До данас је процурело у јавност и документовано бројним филмским документарцима само да је ту Алан Тјуринг успео да дешифрује немачку морнаричку шифру познату као „ЕНИГМА” и увелико допринео победи савезника, а то је само део приче који је испричан.

У Блечли парку су била три хероја: Алан Тјуринг, Бил Тат и Томи Флауерс. Од њих тројице једино Алану Тјурингу је признат део заслуга за победу савезника у Другом светском рату. Прегледом откривених података, данас можемо да тврдимо да је „ЕНИГМА” већ са почетка другог светског рата била застарела технологија. Због тога је било лако скинути вео тајне са овог успеха хероја Блечли парка.

Бил Тат, који је дешифровао „ТАНИ систем”, (TANI) и Томи Флауерс, који је само својом интуицијом и знањем склопио први рачунар на свету („КОЛОС”) у сврху бржег долажења до информација разбијеног кода „ТАНИ” тако да застарелост шифрата буде сведена на минимум – радили су на новој генерацији машина за шифровање. Ова технологија је била препозната као технологија будућности па и данас изнад информација о тим технологијама стоји натпис „врхунска тајна” (енг. Top Secret). Управо овај вео тајни око шифрата „ТАНИ” и првог рачунара је резултирао искривљењу историје информатике.

За успехе у првим годинама рата је заиста заслужно разбијање „ЕНИГМА” шифрата и то није спорно, али крајем 1941. године у етру планете се зачуо нови звук. То је била нова машина за шифровање; није била заснована на „Морзеу”, већ је радила на принципу телепринтера.

Једна од кључних идеја Хитлеровог ратовања је била у великој мобилности и брзом деловању трупа на терену, а да би се то извело, комуникација је исто тако морала да буде у најмању руку путем радио сигнала.

Разлика је огромна. Разлика је у количини података који може да се пренесе овим „тајним” путем. Први светски рат је био занимљив јер су се шифроване поруке базирале на речима, док је Други у потпуности отворио врата данашњој криптографији, а то је математика.

Оригиналан немачки кôдни назив за овај шифрат био је „ЛОРЕНЦ”. Британска обавештајна служба му је дала надимак „ТАНИ”. Чак ни дан данас није баш познато како је све настало, али поуздано се зна да је тајну машину Хитлер назвао „Гехајмшрајбер” (нем. Geheimschreiber) – машина тајни.

У срж и технологију шифровања „ЛОРЕНЦ” шифрата нећемо улазити у овом чланку, али верујте нам на реч – није била једноставна. Може се претпоставити да је инспирација Шеноновог ² рада случајности била управо ова технологија из Другог светског рата.

Оно чиме се Трећи рајх водио је „сигурна” шифрована веза, коју нико није смео да дешифрује. Преношење шифрованих порука помоћу радио сигнала је дало обавештајним службама могућност пресретања порука послатих радио таласима. Да ли се ово и данас дешава? Имамо ли сигурност у нашим шифрованим подацима данашњице?

Оно што је уследило након пробоја овог „неухватљивог” шифрата је управо оно што је принцип данашњице, као нека врста протокола који мора да се испоштује у перфектном шифарском Шеноновом систему:

1. НИКАДА, НИКАДА, НЕ КОРИСТИТИ ДВА ПУТА ИСТИ КЉУЧ ЗА ШИФРОВАЊЕ.
2. НИКАДА, НИКАДА, КЉУЧ НЕ СМЕ ДА СЕ ШАЉЕ ИСТИМ КОМУНИКАЦИОНИМ КАНАЛОМ КАО ПОРУКА.
3. НИКАДА, НИКАДА, КЉУЧ НЕ СМЕ ДА БУДЕ МАЊИ НЕГО ШТО ЈЕ ПОРУКА (енгл. one time pad).
4. НИКАДА, НИКАДА, НЕ СМЕМО ДА САКРИВАМО СИСТЕМ ШИФРОВАЊА, СВЕ МОРА ДА ЈЕ ОТВОРЕНОГ КÔДА.

Највећи пропусти криптологије, који су уочени баш у Другом светском рату, јесу покушај сакривања средстава којим се генерише тајна порука и непознавање Шенонових крајњих граница информација. Када кажемо „средство и сакривање”, мислимо на алгоритме. Поставља се питање зашто је данас криптологија сигурнија него четрдесетих и педесетих година прошлог века?

Данас, упркос томе што су алгоритми за криптографију отвореног кôда, тајност информација је на вишем нивоу него што је то било док је алгоритам био строго поверљив. Тајност тајних података се не заснива на тајности алгоритама који генеришу тај исти „тајни излаз” (енг. cipher text) него у немогућности математичке инверзне функције која би шифрован текст отворила. Овде се види да је сврха структуре отвореног кôда као једног од значајних делова данашње криптологије она која га чини сигурним и свима доступним.

Сада, када се са ове дистанце осврнемо на Други светски рат, можемо видети колико смо били близу апокалипсе. Наиме, Алберт Ајнштајн је већ 1944. године имао у рукама рецепт за нуклеарну бомбу, Шенон је могао већ у то време да нам предочи 100% сигуран шифрат (тзв. Хитлерову супер шифру), али ипак, срећа нас је послужила да човечанство тада није било спремно да употреби сву расположиву технологију.

Алберт Ајнштајн, „Четврти светски рат ће се водити тољагама.”

***

Заборављени хероји Блечли парка, иако су одиграли важну улогу у победи савезника у светском рату, постали су жртве „top secret” доктрине, потпуно су заборављени и нестали су из историје.

Закључак овог чланка је да је идеологија отвореног кôда сасвим сигурно ту да нам помогне и да отвори врата ка већој сигурности, новим идејама и квалитету саме инфраструктуре система коју сви заједно развијамо.

¹ енгл. Electronic Numerical Integrator And Computer – први дигитални електронски рачунар

²Клод Елвуд Шенон (енг. Claude Elwood Shannon) (1916-2001) – Амерички научник и инжењер