Крипто-анархија (2. део) – Коначна визија свијета криптоанархиста

Аутор: Лиора

Питање које је често дио дебата, посебно у добу сензационализма и популаризирања криптоанархијске мисли кроз крипто-економију и крипто-валуте јесте: каква је то коначна визија свијета криптоанархијских сљедбеника и самог темељног манифеста?

У срцу Делничке улице у Прагу, црна зграда се знатно истиче од других – Паралелни Полис.

Идеја Паралелног Полиса је примарна децентрализација система и одговор на сверастуће промјене у свијету које се тичу дигиталног свијета и децентрализиране економије. Иза идеје стоји Влацлав Бенда, познати чехословачки математичар, политичар и револуционар који је уједно са Влацлавом Хавелом креирао невиолентну револуцију и идеју дисолуције Чешке и Словачке уз ослобађање од социјалистичког режима, познатију као Пурпурна револуција или „Њежна револуција”.

Реализација идеје се десила прије неколико година, када је неколицина младих хакера и дигиталних ентузијаста, одлучила да комбинирају идеју Влацлава Бенде са криптоанархијом, дигиталном економијом и анархо-капитализмом. Паралелни Полис није само још један хакерски простор. Он је први центар криптоанархије са Институтом за криптоанархију који из дана у дан добија све више сљедбеника. У Паралелном Полису можете јести, купити пиће, одморити уз кафу, радити или креирати нове ствари са крипто-валутама. Први Биткоин кафић у Европи који се базира на децентрализираној економији пружа невјероватан увид у малу, али динамичну заједницу криптоанархиста. Осим што можете видјети екстремисте приватности са маском на лицу, те људе који са микрочипираним дигиталним новчаницима плаћају своја пића унутар Биткоин кафеа.

Павол Луптак, етички хакер, један је од криптоанархиста.

Његова визија за будућност је оптимистична у томе да ће све више људи користити децентрализовану економију и крипто-валуте, али песимистична због могућег импакта влада и држава на блокчејн технологију и крипто-валуте, што би означило почетак илегалности крипто-валута у свијету и масовни надзор у дигиталном простору.

Но, за криптоанархију данас нису проблем само државне централизоване службе, већ и многи нови корисници децентрализираног система који су ушли у процес „копања” криптовалута због све већег профита из истих. Павол у једној реченици говори да „Многи људи неће прећи у криптоанархијски свијет због приватности или слободе, већ због тога што ће ствари бити јефтиније и приступачније на слободном маркету”.

Сама транзиција која се дешава криптоанархијском дијелу економске децентрализације са присвајањем профита од стране људи доприноси њеном оснаживању, али да ли то значи да ће се идеја криптоанархије изгубити временом?

Наравно, на такво размишљање се директно надовезала синтакса да је криптоанархија „само корак до анархо-капитализма и да она у суштини представља реалну симулацију анархо-капиталистичког друштва” што је Паволова основна мисао, али и многих других криптоанархиста.

У разговору са Паволом, споменула сам Инфокалипсу, свеопшти метеж и малициозне појаве интернета. Од тога да се владине структуре позивају на већу сигурност узимањем основних дигиталних права људима пакујући то у заштиту дјеце или борбу против тероризма.

Да ли криптоанархију чека судбина Инфокалиптичног пророка?

Павол и други су преплашени оваквог сценарија и сматрају да ће у будућности бити још много више пооштравања казни за сајбер активности, биле оне легалне или не.

Размишљање о томе да ли ће криптографија, криптовалуте и слободни интернет маркети бити забрањени у наредном периоду, доводи нас до закључка да сами закони у којима се повластице и предности дају серијским убојицама или различитим реалним малициозним појавама при суђењима, док се сајбер напади подводе под директну пријетњу националној сигурности.

Посједовањем енкриптованих докумената или података, постајете сумњиви или као што je рекао Денис Ричи: „Криптографија је само још један од начина да будете сумњиви властима Сједињених Америчких Држава”.

И не само Сједињених Америчких Аржава, иако Европска унија има погодније законе у дигиталним правима и слободама, она се све више ближи према принципу индивидуалног законодавства, једном виду описа Орвеловске државе у којој велики брат не штеди грађанство, али радње власти остају прикривене и затамњене. Остаје нам да у наредном периоду сагледамо перспективе и у којем ће се облику налазити дигитална права и слободе. Дигитална димензија је често перципирана као димензија која је другачија од реалног свијета, али када склонимо псеудониме и корисничке називе, остаје човјек од крви и меса. Да ли криптоанархисти сматрају да ће линија између дигиталног и реалног свијета бити јаче изражена и да ће водити ка препознавању прве аутономне зоне интернета? Криптоанархија не може бити централизована у виду дигиталне државе или дигиталне аутономне зоне, али да ће поларизација између владе и криптоанархијског свијета постојати и постајати све израженија, то је неминовност борбе за децентрализирани свијет.

Децентрализација је ништа друго до неутажива жеђ за слободом.

А криптоанархија је постала њена парадигма модерног свијета, свијета слободе у којем ће индивидуа имати права, слободу, приватност и довољно ресурса да може да преживи и учествује у друштвеном животу са својом доприносом.

Паралелни Полис је без сумње један од најбољих представника криптоанархијске заједнице, њене динамике, промишљања и борбе. Чланови Паралелног Полиса су махом етички хакери или ентузијасти различитих универзитетских усмјерења који организирају, поред хакерског конгреса, и низ бесплатних едукација о дигиталном простору и ономе што они раде.

Њихова коначна визија криптоанархијског свијета јесу једнаке могућности и слобода, јер криптоанархија није водила ратове, владе јесу.

Криптоанархија није креирала опресију, владе јесу.

И у тим основним аргументима криптоанархијског дискурса, назиру се темељи настанка једног јаког паралелног дигиталног политичког система, који ће дјеловати без обзира на забране или динамику закона.