Programi za prevođenje programa

Autor: Slobodan Nikolić

Iza GNU/Linux operativnog sistema ne stoji velika korporacija koja se posvećuje lokalizaciji samo ako za to ima ekonomskog interesa. Prevođenjem se može baviti bilo koja grupa ili pojedinci koji poseduju volju, slobodno vreme i znanje. Programi koje koristimo na Linux-u se poslednjih godina sve više prevode uz pomoć servisa baziranih na web-u, a najpoznatiji od njih su Transifex, Pootle, Rosetta i POEditor. Takvi servisi su se pokazali praktičnim u radu, pa su mnogi projekti, koji su se prebacili na takav vid lokalizacije, postigli veći procenat prevedenosti i povećali su broj dostupnih jezika.

Ako vam ne odgovaraju ovakve platforme za prevođenje, ili nemate redovan pristup istima, ostaje vam mogućnost prevođenja pomoću namenskih programa. Ono što je dobro, u većini slučajeva, jesto to što web servisi omogućuju da, ako ste program preveli na svom računaru, otpremite datoteku sa prevodom. Kao dva formata sa kojima se najčešće susrećemo u prevođenju, mogu da se izdvoje „.po” i „.ts”. Za njihovo uređivanje postoji više namenskih programa, a njihovi najpoznatiji predstavnici su Qt Linguist za prevođenje Qt programa (.ts) i Poedit, za rukovanje „.po” datotekama.

Qt Linguist je alat koji omogućava jednostavno prevođenje Qt aplikacije. Pokretanjem programa dobićemo glavni prozor koji je podeljen na nekoliko delova i podrazumeva se da je njegov ključni deo, koji sadrži tekst za prevođenje, uvek vidljiv. Ostale delove dodajemo onako kako nam odgovara, preko menija Views. Dodatim odeljcima se može menjati veličina i moguće ih je premeštati klikom na njihov naslov i prevlačenjem na željeno mesto. Odeljak Context se obično prikazuje na levoj, a deo Strings na desnoj strani; fraze se postavljaju ispod glavnog dela gde su linije sa prevodom.Po učitavanju „.ts” fajla, potrebno je u odeljku Context odabrati neku od stavki. Pošto je odaberemo u odeljku Strings, ispod naslova Source text će se pojaviti linije koje treba prevesti. Potrebno je obratiti pažnju na ikone koje se nalaze na početku svih stavki. Zelena boja označava da su sve linije prevedene i ispravne, dok žuta ukazuje da su sve linije prevedene, ali da najmanje jedna nije prošla validacioni test. Vidljiv znak pitanja označava da najmanje jedna linija nije prevedena. Kada prevedemo određeni izraz ili rečenicu, za njeno čuvanje biće potrebno da pritisnemo zeleno dugme u traci gde se nalaze alati, ili da kliknemo na ikonu levo od odabrane linije u odeljku Source text. Uz svaku prevedenu liniju prevodilac može da doda i sopstveni komentar.

Mogući prevodi prikazani su u odeljku Phrases and quesses i dovoljno je kliknuti na neku od ponuđenih opcija da bi ona bila učitana kao prevod. Qt Linguist će svojim validacionim testom proveravati vaše prevedene linije, a eventualne greške će prijavljivati u odeljku Warnings, koji se obično nalazi u donjem desnom uglu. Da biste odredili koji validacioni testovi će biti uključeni, kliknite na stavku Validation, u traci gde se nalaze alati. Qt Linguist u novijim verzijama ima mogućnost da istovremeno učitava i obrađuje više prevodilačkih fajlova. Ovo je korisno kada neki drugi jezik poznajemo bolje od engleskog, pa nam on može poslužiti kao osnova za prevođenje.

Ako po završetku prevođenja želimo da sačuvamo fajl sa „.qm” ekstenzijom, u meniju se bira opcija File – Release. Ako u meniju izaberemo opciju Save as…, dobijamo mogućnost da izlazni fajl bude uskladišten kao izvorni (ts), ali i da bude izvezen sa ekstenzijama po, xlf i gph (za Qt Linguist fraze).

Biblioteka gettext je najučestaliji način lokalizacije kada se radi o Linux distribucijama i pratećim programima. Za prevođenje „.po” datoteka mogu poslužiti i klasični tekstualni editori, ali preporuka je da se koriste specijalizovani programi zato što poseduju dodatne funkcije. Kao takve se ističu: evidentiranje neprevedenih ili neispravnih linija, pretraga u izvornom ili prevedenom tekstu, korišćenje prevodilačke memorije, razne kontrole itd. Poedit je optimalan komad softvera koji će svojim korisnicima omogućiti udoban rad sa prevodilačkim datotekama. Autor programa je Vaclav Slavik, a Poedit je dostupan u riznicama najpoznatijih Linux distribucija, kao i za operativne sisteme Windows i MacOS X.

Kada se pokrene Poedit, potrebno je da se odlučite između dve opcije, da otvorite postojeću „.po” datoteku i uredite prevod, ili da kreirate novi prevod iz postojeće „.po” ili „.pot” datoteke. Ako se odlučimo za kreiranje novog prevoda, potrebno je prvo popuniti svojstva kataloga, kao što su: ime projekta i verzija, jezik, oblici za množinu, tim, e-pošta, kodiranje, putanje izvora itd. Grafičko sučelje programa možemo koristiti i na srpskom jeziku, a u glavnom prozoru se mogu videti tri odeljka: za izvorni tekst, za prevedeni i napomene za prevodioce.

Upravljanje programom je vrlo jednostavno i ne bi trebalo da predstavlja problem ni potpunim početnicima u oblasti prevođenja. Za lakše kretanje kroz linije sa prevodom, preporučuje se korišćenje tasterskih prečica CTRL+strelice. Stavka u meniju Prikaz donosi nekoliko opcija koje možete uključiti ako vam odgovaraju, kao što su: navodnici, prozor za komentare i način sortiranja. Potrebno je obratiti pažnju na opcije koje mogu biti korisne, pod stavkom Katalog: proveri valjanost prevoda i popuni prevode koji nedostaju pomoću memorije.

Kada završimo sa prevođenjem, izborom opcije Sačuvaj kao dobićemo dve datoteke sa ekstenzijama „.po” i „.mo.” To nam omogućava da odmah isprobamo stanje prevedenog programa ubacivanjem „.mo” datoteke na odgovarajuće mesto. Ako se radi o ćirilici, ispravna putanja za .mo datoteku je /usr/share/locale/sr/LC_MESSAGES. Ako vam bude potrebno, Poedit poseduje i opciju da izveze datoteku kao HTML.

* * *

Kako usled dugotrajne upotrebe oba programa nismo primetili nikakve neočekivane padove ili probleme u radu, uveravamo prevodioce da mogu biti sigurni da će njihov radni materijal biti sačuvan. Jednostavna i intuitivna grafička sučelja pružaju konzumentima sasvim dovoljan broj opcija za kvalitetan doprinos lokalizovanju softvera. Verujemo da će i potpuni početnici u prevodilačkim vodama veoma brzo moći da shvate kako program funkcioniše i da neće imati nikakvih problema u radu sa „.po” i „.ts” datotekama.